Uticaj generacija na ekonomiju – Generacija bejbi-bumera (3)

Individualizam, žeđ za uspehom i idealizam, koji, dovedeni do ekstrema, dovode do katastrofa, kada se koriste kako treba, mogu da naprave prava mala čuda. Kao ono koje je napravio bumer Stiv Džobs

Bejbi-bumeri su imali značajan uticaj na svet u kome živimo (v. Uticaj generacija na ekonomiju – Generacija bejbi-bumera 1), ali on nije bio samo negativan, iako se o njemu više priča (v. Uticaj generacija na ekonomiju – Generacija bejbi-bumera 2).

Međutim, individualizam, žeđ za uspehom i idealizam, koji, dovedeni do ekstrema, dovode do katastrofa, kada se koriste kako treba, mogu da naprave prava mala čuda.

Stiv Džobs (1955-2011), iako nije bio šef iz sna, promenio je živote miliona ljudi u samo nekoliko godina sa svojim iPodom, iPhonom i iPadom. Preuzeo je Apple, preduzeće na samrti, vratio ga na stazu poslovnog uspeha i, za 14 godina, napravio drugu svetsku kapitalizaciju. Preduzeće mnogo duguje njegovoj harizmi, sposobnosti rukovođenja, upornosti i viziji.

Njegov rival Bil Gejts (1955), najbogatiji je čovek na svetu već dugi niz godina. Njega prati reputacija da ništa nije izumeo i da je posvuda krao ideje, pogotovo od kompanije Apple. Ali njegov poslovni genij i njegov savez sa kompanijom IBM učinili su da Windows bude nametnut čitavoj planeti. Možemo mrzeti Gejtsa, ali treba priznati da se sa njim mora raditi (moranje možda i rađa mržnju?). Kao i kod Džobsa, ključ njegovog uspeha su njegova vizija, želja za uspehom i upornost. Njegov idealizam danas se ogleda u njegovoj humanitarnoj fondaciji u koju je puno uložio i kojoj želi da ostavi veći deo svog legata.

Bumeri su iz osnova promenili izgled našeg društva, nabolje i nagore. Njihovo preterivanje, žeđ za uspehom, potraga za zadovoljstvima u svemu, u oštrom su kontrastu sa vrednostima tihe generacije koja im je prethodila. Njihove odlike su izvor kriza i haotičnog ponašanja tržišta počev od kraja XX veka.

Iako su posejali sumnju u ekonomsko-politički svet, oni poseduju i ključ za ponovno pokretanje te mašine. Skoro pola veka nakon revolucije ’68, oni se nalaze pred krajem karijere i spremaju se za zasluženu penziju. Njihov položaj nema puno toga zajedničkog sa situacijom tihih: većina ima ušteđevinu, u dobrom su zdravlju i žele da ugode sebi. Ovi novi, deke-bumeri, predstavljaće, bez sumnje, stub potrošnje u narednim godinama, pre svega u domenu zdravstva i nege.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *