Uticaj generacija na ekonomiju – Generacija bejbi-bumera (2)

Potraga za uspehom i individualizam jesu vrednosti koje su bumeri postavili na pijedestal. Kada odu predaleko, postaju sinonimi za oportunizam, sebičnost, korupciju, prevare, rasipništvo i zagađenje.

Luj Šovel nije mnogo pogrešio kada je rekao da su bejbi-bumeri odgovorni za krize u kojima žive naredne generacije. Opet, treba izbegavati generalizacije. Potraga za uspehom i individualizam jesu vrednosti koje su bumeri postavili u žižu preokupacija današnjeg društva. One prate naše živote, u dobru i u zlu. Kada odu predaleko, postaju sinonimi za oportunizam, sebičnost, korupciju, prevare, rasipništvo i zagađenje.

Treba priznati da se dolazak na vlast bumera poklapa sa brojnim krizama za koje bi mogle biti odgovorne vrednosti koje oni propagiraju. To počinje od čuvenog stečaja kompanije Enron iz 2001. Kenet Lej (1942), generalni direktor i Džefri Skiling (1953), bivši direktor, optuženi su i proglašeni krivim po brojnim tačkama optužbe, uključujući i prevaru i netransparetno trgovanje.

Godine 2008, bili smo svedoci kulminacije finansijskih katastrofa koje su se umnožavale. Tada je bakrotirala američka finansijska korporacija
Lehman Brothers. Generalni direktor i predsednik Upravnog odbora kompanije, Ričard S. Fuld Mlađi (1946) smatra se jednom od najomraženijih osoba u finansijskom svetu, a prema časopisu Financial Times, on je jedna od 25 osoba odgovornih za svetsku finansijsku krizu.

Katastrofa u Fukušimi 2011. godine podsetila nas je da razvoj po svaku cenu može imati nepovratne posledice. Bejbi-bumeri nisu izmislili nuklearne elektrane i oni nisu jedini odgovorni za ovu katastrofu. Ali individualističke vrednosti koje gaje mnogi od njih često su u suprotnosti sa bilo kakvim pojmom održivog razvoja i na taj način nanose štetu budućim generacijama.

Iste godine, dolazi do bumerang efekta krize sa velikim budžetskim krizama, devalvacijom hartija od vrednosti u SAD i velikom brigom zbog duga zemalja PIIGS (pejorativna skraćenica): Portugal, Irska, Italija, Grčka i Španija. Opet, nisu bejbi-bumeri jedini odgovorni za ovu krizu. Problem fiskalnog deficita u razvijenim zemljama datira nekoliko decenija unazad.

Međutim, žeđ za uspehom po svaku cenu i individualizam mnogobrojnih među njima iskopali su bezdan duga i problem prebacili i budućim generacijama.
Džordž Buš Mlađi (1946) i Nikola Sarkozi (1955) mogu se pohvaliti da su u ovoj disciplini postigli rekord.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *