U javnosti se ovih dana pojavila informacija da je MMF zahtevao od vlade Srbije da ukine sramni i neustavni Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija, a da je to tražio i krajem prošle, 2017. godine, u vreme kada se o tome na sličan način izjasnio i Fiskalni savet.
Odmah se oglasio i Aleksandar Vučić, predsednik Srbije tvrdnjom da MMF ne voli penzionere više od vlasti i da traži drastično povećanje penzija za bogate penzionere (što nije tačno), a da on mora štititi one najsiromašnije, čime je indirektno priznao da vlast nije ni imala nameru da ukida ovaj pljačkaški zakon.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Bez obzira što se Zakon zove „privremeni“, odavno smo izgubili poverenje da će bilo koja naprednjačka vlada pokrenuti inicijativu da se ovaj zakon poništi i da se penzionerima vrate pare. Ovim neustavnim zakonom vlada i Skupština su upropastili sistemski zakon o PIO fondu, prethodno su ukinuli zakonska usklađivanja penzija sa troškovima života dva puta godišnje, zatim su izmenili strukturu Upravnog odbora PIO fonda u kome Vlada sada ima skoro dvotrećinsku većinu, a poslednjih dana su nasrnuli na imovinu PIO fonda, odnosno na banje i lečilišta, imovinu koju su generacije zaposlenih i penzionera stvarale decenijama.
Iako nam je teško da to kažemo, ali naš je osećaj da oni mrze penzionere i da ih doživljavaju kao nepotreban teret. Rukovodstva SNS, ali i drugih njihovih koalicionih partnera sete se penzionera samo pred izbore kada napadno navale da opsedaju domove za stare i slikaju se sa penzionerima. Arogancija, netrpeljivost i mržnja prema starima prenosi se kao zarazna bolest preko njihovog članstva na jedan deo stanovništva. Penzioneri su krivi što su živi, što se guraju u gradskom saobraćaju, što padaju i lome kukove, troše lekove ili žele da idu u banje… Po njima, najbolje bi bilo da kad zaveše radni vek, odmah umru, a s obzirom da oni to nerado čine – država im svojim zakonima pomaže u tome.
Bez obzira da li će se ova tužna priča završiti u Srbiji ili Strazburu, zahvalni smo misiji MMF-a na „predlogu“ koji je dala vladi da se poništi ovaj sramni i neustavni zakon, jer smo u vladu Srbije odavno izgubili poverenje i ne samo u vladu, nego i u SNS, SPS, PUPS, SDS, PS i sve druge partije, pokrete i stranke koji čine ovu nečasnu koaliciju. Svi su oni saučesnici u zločinu koji se čini prema najstarijoj populaciji. Udarili su na penzionere smatrajući da njih nema ko da štiti, jer ih je izdala i jedina penzionerska politička partija, čija se vrhuška prodala za različite profitabilne ministarske, poslaničke i druge javne funkcije.
Iako je vlada za sve nepopularne mere koje se sprovode ne samo prema penzionerima, nego i radnicima, mladima… i celokupnom stanovništvu okrivljavala MMF – videćemo šta će sada da učini. Ono čega se pribojavamo je da će vlada pokušati da svoju prethodnu brljotinu zameni nekom novom – još većom, umesto da lepo prizna da se do stabilnosti budžeta moglo doći i na drugi način, pre svega efikasnijim punjenjem, na šta je Udruženje sindikata penzionera Srbije ukazivalo više puta.
Ne očekujemo ni od predsednika ni od premijerke da treba da vole penzionere – očekujemo samo da ne pljačkaju naše penzije, jer su one naša svojina. Očekujemo da penzionerima vrate njihove pare i da ne diraju u naše banje, da nas puste da u miru okončamo svoj životni vek, da ne moramo po suncu, vetru, kiši, snegu i ledu protestovati po ulicama tražeći pravdu ili da se s njima preganjamo po sudovima. Ali, ako budemo morali, nema nam druge, nastavićemo da to radimo i dalje, sami ili uz pomoć naše Evropske federacije penzionera i starijih lica (FERPA) koja pažljivo prati šta se u Srbiji sa penzionerima događa.