Udvara li se britanska vlada penzionerima?

Udvara li se britanska vlada penzionerima?

Profesor Džon Viks dokazuje da se britanska vlada ne dodvorava starijim glasačima, već samo najbogatijima među njima. Osnažuju međugeneracijsku netrpeljivost, a zabašuruju sve veću ekonomsku nejednakost.

Fotografija iz teksta „Penzioni sistem Velike Britanije: Dugoročna analiza

Džon Viks, profesor emeritus na SOAS, Univerziteta u Londonu, za The Conversation piše o tome kako, u odnosu na sve druge koji moraju da rade da bi zaradili za život, finansijski stoje britanski penzioneri.

Naime, u britanskoj javnosti se mnogo govori i piše o tome kako je vladajuća koalicija u Velikoj Britaniji omogućila penzionerima bolji život nauštrb svih stalih, zaposlenih naročito.

Prof. Viks podseća da se i u medijima i u izveštajima istraživanja može naći dosta razloga zašto osobe koje dožive penziju predstavljaju ozbiljan teret za društvo, kako u Ujedinjenom Kraljevstvu, tako i širom sveta. Najviše se ističu sklonost starijih da koriste nacionalne zdravstvene sisteme, kao i nepobitna činjenica da penzionisani ljudi uglavnom više ne rade za novac.

Ovim prestupima dodaje se još jedan: uznemirujući rast „međugeneracijske nejednakosti u bogatstvu„, prema tekstu u Financial Times-u. Britansku Konzervativnu partiju optužuju i da se udvara starijim glasačima nizom povlastica koje su uskraćene poštenim, vrednim radnicima.

Suočen sa ovim optužbama, prof. Viks je rešio da proveri cifre. Uporedio je podatke britanskog Nacionalnog statističkog zavoda o prihodima „nepenzionisanih“ i „penzionisanih“ poreskih obveznika – poslednji dostupan izveštaj,  iz poreske godine 2012-2013. i izveštaj iz 2009-2010, tj. iz perioda pre obrazovanja današnje koalicije.

Jedan od najvažnijih aspekata zarada i penzija jeste njihova nejednaka raspoređenost. Grafikon pokazuje obrazac nejednakosti, kada se posmatra promena u procentima „konačnih prihoda“ penzionisanih (plavo) i nepenzionisanih (crveno), u periodu između 2009-2010. i 2012-2013. godine, uz izvršenu korekciju zbog inflacije.

Konačni prihod“ predstavlja najpribližniji statistički prikaz materijalnog blagostanja. On obuhvata svu zaradu, novčane i sve druge benefite, kada se od toga oduzmu porezi.

Grafikon 1

Grafikon 1

Kada se posmatraju sve kategorije (1. – najsiromašnijih 10%, 10. – najbogatijih 10%), otkriva se da je prosečna nepenzionisana osoba pretrpela pad u prihodima od 8 odsto, dok je prosečni penzioner skoro na istom, sa manjim prihodima za svega 0,7 odsto.

Međutim, treba pogledati svaki razred posebno. Za one koji nisu u penziji, gubici su prilično podjednako raspoređeni. Najsiromašnijih 10 odsto pretrpelo je pad prihoda od 10%, dok su ljudi iz 5. grupe pretrpeli najveći pad od 13%. Najmanji pad zabeležen je kod onih koji najviše prihoduju – čime se samo produbljuje nejednakost među slojevima, što je jasno uočljiva tendencija na svetskom nivou u protekle tri decenije.

Sasvim je druga priča kod penzionera. Najsiromašnijih 40% penzionera pretrpelo je smanjenje prihoda od više nego 8%. Ostale kategorije (izuzev malog smanjenja od 0,1% kod jedne) uživale su u povećanju prihoda.

Jasna poruka se može izvući iz ove statistike: dobici i gubici imaju jasno vidljivu dimenziju raspodele. Smanjenje prihoda je prilično ujednačeno kod zaposlenih. Naprotiv, najsiromašnijih 40% penzionera pretrpelo je ozbiljno smanjenje prihoda, dok najbogatijih 60% nije.

Drugi grafikon ponovo ističe značaj raspodela penzija. Pokazuje promene, prilagođene inflaciji, u prihodima za nepenzionisane, za privatne penzije i za državne penzije, u toku istog perioda.

Grafikon 2

Grafikon 2

Prihodi nepenzionisanih smanjeni su kod 40% najsiromašnijih skoro koliko je i prosek smanjenja za sve zaposlene.

Sasvim je druga priča kod privatnih penzija. Prosečna privatna penzija porasla je za 12% (prilagođeno inflaciji), dok je konačni prihod za 40% najsiromašnijih bio manji za 1,3%. Državne penzije su smanjene za skoro 4% kod 40% najsiromašnijih – a one su njihov uglavnom jedini izvor prihoda.

Statistički podaci, smatra prof. Vik, nude lekciju kada su u pitanju generalizacije. Istina je, prosečni prihod penzionera je uvećan više (ili je manje snižen) nego prihod nepenzionisanih osoba u toku vladavine sadašnje koalicije 2012-2013. godine. Međutim, razlike u raspodeli prihoda su dramatične – oni na vrhu su dobili, a oni na dnu izgubili.

Prof. Vik stoga zaključuje: Dejvid Kameron i Džordž Ozborn se ne trude da se dodvore starijim glasačima. Među penzionerima oni se dodvoravaju istom biračkom telu kome se dodvoravaju i generalno, a to su – bogati.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *