– Znala sam da ropstvo postoji, ali ne u tom obimu. Pomislila sam, ako ja ne znam o tome, koliko drugi ljudi mogu da znaju?- pitala se Liza Kristin, fotograf i borac protiv ropstva.
Liza Kristin fotografisala je 20 godina lokalne kulture i zajednice u 70 zemalja na šest kontinenata, kada se 2009. godine upoznala sa problemom savremenog oblika ropstva u svetu (modern day slavery).
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
– Znala sam da postoji, ali ne u tom obimu. Pomislila sam, ako ja ne znam o tome, koliko drugi ljudi mogu da znaju? Na Himalajima sam videla decu kako nose velike kamene ploče na leđima kilometrima, poduprte štapom vezanim konopcima koji idu preko glave, niz planinu do kamiona koji su čekali u podnožju. Teret je bio teži od njih samih – pričala je Liza za TED konferenciju:
– Neki od tih ljudi čak i ne znaju da su robovi. Rade 16 sati dnevno celog života i nemaju sa kim da uporede svoj status. Neki rade teške fizičke poslove, neki lakše, neki su belo roblje eksploatisno u prostituciji.
– Nije drugačije ni u „razvijenim“ zemljama. Njujork Tajm je pisao da u SAD svake godine od 100 do 300 hiljada dece završe kao roblje u prostituciji. Ropstvo je svuda oko nas, samo ga ne vidimo.
Pogledajte njene fotografije robova na linku ovde ili njeno predavanje o ropstvu iz 2009. godine (engleski jezik):