Procene su da će populacija Japana, nakon što je dosegla vrhunac pre pet godina, opasti za trećinu u narednih 50 godina. Paralelno sa tim i hiljade domova već danas ostaje prazno, čak i u predgrađima Tokija…
Demografija zadaje velike muke Japanu jer je sve više starih ljudi u društvu dok se produktivni deo stanovništva procentualno smanjuje. Paralelno sa tim, nestajanje starijih generacija i smanjenje broja stanovnika, ima i veliki uticaj na tržište nekretnina jer svake godine desetine hiljada domova ostaje prazno.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ovo nije trend samo na manjim ostrvima ili u manjim mestima i gradovima, već i na svega 30 kilometara od centra Tokija:
– Tokio bi mogao da postane grad koji je okružen Detroitima – rekao je jedan agent za nekretnine aludirajući na demografske probleme ovog američkog grada nekada čuvenog po automobilskoj industriji.
S obzirom da se mlađe generacije tiskaju u savremenim soliterima u centru Tokija, i da nemaju potrebnu za mirnijim životom u predgrađima, nekretnine koje im ostaju od roditelja predstavljaju im teret a ne imovinu.
U Japanu je stopa nataliteta još od 1970-ih ispod granice potrebne za prostu reprodukciju, ali tek sada nastaju pravi problemi zbog izuzetne dugovečnosti generacija Japanaca rođenih u 20. veku.
Danas se kuće od drveta, građene na početku privrednog posleratnog buma, oko ulaska u tokijski zaliv, prodaju i za 5.000 dolara ako je „bolja lokacija“, a one koje su „malo uzbrdo“ mogu da se pazare i za par stotina dolara.
Neke lokalne zajednice pokušavaju da ostanu vitalne zahvaljujući obrazovnim centrima čijim đacima treba prostor za stanovanje, ili aktivirajući posebne programe podrške za umetnike i druge profesije koje ovde mogu da prave komune.
– Možda se ove kuće ne koriste za originalnu namenu, ali bar ostaju tu, i žive, a i to fizičko očuvanje veoma je važno – kaže jedan lokalni zvaničnik.
Očekuje se da će japanska populacija od 127 miliona ljudi padati za po milion u narednim godinama. Pokušaji povećanja nataliteta nisu imali mnogo odjeka, a japansko društvo nije pokazalo ni naročo interesovanje da se pokrenu programi masovne imigracije.
Sa druge strane, vladini zvaničnici već sada najavljuju da će biti neminovno da se prestane sa održavanjem infrastrukture u slabo naseljenim područjima. Jednostavno, država više neće popravljati puteve, mostove, električnu mrežu, itd.
Postoje teškoće i da se sruše napušteni objekti jer je vlasnike teško naći, a mahom i nisu zainteresovani da plate rušenje. Tako oronuli objekti ostaju kao potencijalna opasnost za ono malo preostalih ljudi i porodice sa decom.
Zanimljivo je i da su u Japanu do nedavno, kuće građene tako da traju oko 30 godina, kada bi usledilo rušenje i ponovna gradnja. Gradnja manjih kuća je danas nešto kvalitetnija, ali niko ne želi u to da ulazi.
Ipak, japanske kompanije grade preko 800.000 novih kuća i stanova godišnje, uprkos sve manjim potrebama za novim stambenim prostorom. Procene su da će za 20 godina u Japanu biti preko 250.000 praznih kuća.
izvor: Njujojk Tajms