Svetska ekonomija nakon pandemije koronavirusa neće biti ista. To je svima jasno. O mogućim posledicama na tržište rada, kao i merama koje već sada preduzimaju države, govori se u izveštaju Međunarodne organizacije rada. Prenosimo delove ovog izveštaja…
Ekonomska i kriza rada koju je stvorila pandemija koronavirusa (COVID-19) mogla bi da poveća nezaposlenost na svetskom nivou za gotovo 25 miliona, pokazala je nova procena Međunarodne organizacije rada – MOR (International Labour Organisation – ILO). Međutim, ako bude postojao odgovor politke koordinisan na međunarodnom nivou, kao što se dogodilo tokom globalne finansijske krize 2008/2009 godine, tada bi uticaj na nezaposlenost na svetskom nivou mogao biti znatno manji.
Preliminarni izveštaj o proceni „COVID-19 i svet rada – Uticaji i odgovori„, poziva na hitne, širokoobuhvatne i koordinisane mere putem tri stuba: zaštita radnika na radnom mestu, podsticanje privrede i zapošljavanja i podrška zapošljavanja i prihoda.
Ove mere obuhvataju proširenje socijalne zaštite, podršku čuvanju radnih mesta (npr. skraćeno radno vreme, plaćeno odsustvo, druge subvencije), i finansijske i poreske olakšice koje bi obuhvatile i mikro, mala i srednja preduzeća. Pored toga, u izveštaju se predlažu mere u vezi sa fiskalnom i monetarnom politikom, kao i pozajmice i finansijska podrška za određene grane privrede.
Različiti scenariji
Na osnovu različitih scenarija uticaja koronavirusa na rast globalnog BDP-a, procene MOR ukazuju na to da će nezaposlenost na svetskom nivou porasti između 5,3 miliona (scenario „niskog uticaja“) i 24,7 miliona ljudi (scenario „visokog uticaja“) sa osnovnog nivoa od 188 miliona u 2019. godini. Poređenja radi, svetska finansijska kriza 2008-9, dovela je do povećanja nezaposlenosti na svetskom nivou za 22 miliona.
Očekuje se da će se u velikoj meri povećati i nedovoljna zaposlenost jer se ekonomske posledice zaraze prenose na smanjenje radnog vremena i plata. Samozaposlenje u zemljama u razvoju, koje često služi da se ublaži uticaj promena, ovoga puta to možda neće moći da učini zbog ograničavanja kretanja ljudi (na pr. pružalaca usluga) i robe.
Smanjena zaposlenost takođe znači velike gubitke prihoda za zaposlene. Istraživanje MOR procenjuje da će oni iznositi od 860 milijardi do 3,4 biliona američkih dolara do kraja 2020. Ovo će se preneti na smanjenje potrošnje robe i usluga, što će zauzvrat uticati na perspektive preduzeća i privrede. Takođe, verovatno će ova kriza dovesti do povećanja broja zaposlene sirotinje. („Zaposlena sirotinja“ je relativno novi pojam o kome možete čitati u tekstu: Zaposlena sirotinja – nova klasa nastala nakon krize)
„Ovo više nije samo zdravstvena kriza na svetskom nivou, već i velika kriza tržišta rada i privrede koja ima ogroman uticaj na ljude“, kaže Gi Rajder, generalni direktor MOR.
„Godine 2008, svet je obrazovao ujedinjeni front kako bi rešio posledice svetske finansijske krize, i najgore je izbegnuto. Sada su nam potrebna takvo vođstvo i rešenost“, dodao je.
Kriza će nesrazmerno uticati
na određene grupe
MRO u izveštaju upozorava da će kriza na tržištu rada nesrazmerno uticati na određene grupe, što bi moglo povećati nejednakost. Ove grupe obuhvataju ljude na manje zaštićenim i slabo plaćenim poslovima, naročito mlade i starije radnike, kao i žene. Naglašava se da su zaposleni sa postojećim zdravstvenim problemima i stariji radnici u najvećem riziku od ozbiljnog razboljevanja.
Mlade osobe, koje su već suočene sa višim stepenima nezaposlenosti ili slabe zaposlenosti, podložnije su padu potražnje radne snage. Tome smo bili svedoci tokom svetske finansijske krize.
Stariji radnici su takođe ekonomski ranjivi. Nakon izbijanja epidemije MERS-a, pokazalo se da je veća verovatnoća da stariji radnici dožive nezaposlenost ili smanjenu zaposlenost.
Žene su obično brojnije na radnim mestima koja su slabije plaćena (kao što su uslužne delatnosti). One su i brojnije u zanimanjima koja su na prvoj liniji odbrane od pandemije (kao što su medicinske sestre). Žene takođe imaju slabiji pristup socijalnoj zaštiti. One će, takođe, nositi nesrazmerno veći teret u industriji brige o drugome, u slučaju zatvaranja škola ili sistema za brigu o ranjivim osobama.
Nezaštićeni radnici, uključujući samozaposlene i radnike na povremenim poslovima, verovatno će biti nesrazmerno pogođeni virusom jer nemaju pristup sistemu plaćenog ni bolovanja uopšte, i manje su zaštićeni konvencionalnim mehanizmima socijalne zaštite.
Kako su države reagovale?
Države već reaguju. Tokom početne faze epidemije koronavirusa, brojne zemlje sprovele su odlučne mere u borbi protiv širenja bolesti, istovremeno ublažavajući njen štetan uticaj na privredu i tržište rada.
To se čini kroz tri stuba politike:
- zaštita radnika na radnom mestu
- podsticanje privrede
- podrška zapošljavanju i održanju plata
Zaštita radnika na radnom mestu
- Organizacija rada, uključujući rad na daljinu – Rad na daljinu i raspoređivanje radnog vremena uvodi se u mnogim zemljama na nacionalnom nivou ili na nivou pojedinačnih preduzeća.
Kako bi se podstakao rad na daljinu, u Japanu i Italiji su korišćene finansijska podrška i olakšane procedure. - Prošireni pristup plaćenom bolovanju – U mnogim zemljama obezbeđena su plaćena bolovanja za radnike koji su se razboleli ili su u karantinu.
U Kini, vlada je naložila da se isplate plate zaposlenima koji ne mogu da rade zbog karantina ili bolesti.
U Irskoj, Singapuru i Južnoj Koreji omogućeno je da i samozaposlene osobe dobiju plaćeno bolovanje ili odsustvo.
U Velikoj Britaniji, od prvog dana je zakonski obezbeđeno plaćeno bolovanje za osobe kojima je dijagnostikovana bolest ili su u izolaciji. - Saveti o sigurnosti i zdravlju na radu – Saveti o sigurnosti i zdravlju na radnom mestu pružaju se putem otvorenih telefonskih linija, namenskih veb stranica i sl.
- Prevencija diskriminacije i isključenosti – Stigmatizacija, diskriminacija i isključivanje se rešavaju na različite načine u mnogim zemljama.
- Druge mere – Druge zaštitne mere obuhvataju pomoć zaposlenim roditeljima oko staranja o deci. One se sprovode u skoro svim zemljama u kojima su škole i obdaništa zatvoreni.
U Japanu, najavljena je podrška preduzećima čiji zaposleni moraju da angažuju osobe za čuvanje dece.
U Italiji se u tu svrhu obezbeđuju vaučeri kao alternativa za odsustvo dok traje prekid rada škola i vrtića.
U nekim delovima Nemačke, država nudi sredstva za osobe koje trenutno nude usluge čuvanja dece.
Podsticaji za privredu i potražnju radne snage
- Aktivna fiskalna politika i prilagodljiva monetarna politika – Centralne banke u Australiji, Kanadi, Novom Zelandu, Velikoj Britaniji i SAD snizile su kamatne stope.
Južnokorejska vlada najavila je poseban paket podrške sa budžetom od 20 biliona južnokorejskog vona tokom 2020.
Italija je uvela poreske olakšice i odrekla se doprinosa za socijalno osiguranje. Produženi su i rokovi za otplatu hipoteka. - Pozajmice i finansijska podrška određenim sektorima, uključujući zdravstveni – U mnogim zemljama je najavljena finansijska podrška određenim sektorima.
Kineska vlada je namenila 300 milijardi juana za subvencionisanu kreditnu liniju za proizvođače maski i drugih predmeta za zdravstvo.
Velika Britanija je dodelila pet milijardi funti Nacionalnoj zdravstvenoj službi, a Irska je izdvojila 435 miliona evra za svoju zdravstvenu službu.
U Koreji, turizam i drugi teško pogođeni sektori identifikovani su za povećane subvencije i duži period podrške.
Francuska i Nemačka su najavile širok pristup za podršku svim pogođenim sektorima. Nemačka je najavila „neograničenu“ podršku preduzećima.
Podrška zapošljavanju i održanju plata
- Organizacija redukcije posla i plata – Plaćeno smanjenje radnog vremena ili delimične naknade za nezaposlene, kojima se radnicima nadoknađuju sati tokom kojih nisu radili, proširuju se i/ili pojednostavljuju u Francuskoj, Nemačkoj (Kurzarbeit), Italiji i Holandiji.
Zadržavanje radnog mesta je takođe garantovano/podstaknuto na druge načine.
U Kini, vlada je merama osigurala ugovore sezonskih radnika kako ne bi bili raskinuti u slučaju njihove bolesti ili mera sprečavanja kretanja.
Prava na naknadu u slučaju nezaposlenosti proširena su u nekoliko zemalja. Na Filipinima, socijalno osiguranje je spremno da isplati naknade za nezaposlenost za oko 30 do 60 hiljada radnika za koje se predviđa da će ostati bez posla nakon mogućih otpuštanja ili zatvaranja firmi.
Naknade za socijalnu pomoć ili drugi oblici gotovinskih transfera koriste se u nekim zemljama da bi se poboljšala sigurnost prihoda i povećala ukupna potražnja.
U Hong Kongu, Kina, svi odrasli građani dobiće jednokratni novčani iznos od 1.280 dolara. Očekuje se da će ova mera podstaknuti ekonomiju za jedan odsto. - Finansijske/poreske olakšice (uključujući i olakšice za preduzeća) – Finansijska podrška i poreske olakšice uvode se u velikom broju zemalja.
Velika Britanija je uvela sistem garancija za 80 odsto vrednosti zajma za mala i srednja preduzeća na pozajmice i prekoračenje računa. Uvešće, takođe, dodatna sredstva u iznosu od 2,2 milijardi funti koja će biti dodeljena lokalnim zajednica za podršku malim preduzećima.
U Južnoj Koreji, najavljena su smanjenja PDV-a za kompanije koje zarađuju 60 miliona južnokorejskih vona. Takođe, proširena je tzv. Specijalna finansijska podrška za male trgovce i mala i srednja preduzeća.
U Francuskoj, paket mera poreskih olakšica omogućava svim kompanijama da odlože plaćanje doprinosa i poreza koji dospevaju za mart 2020.
***
„U kriznim vremenima kakvo je ovo trenutno, raspolažemo sa dva ključna sredstva koja nam mogu pomoći u ublažavanju štete i vraćanju poverenja javnosti.“
„Prvo, društveni dijalog koji obuhvata radnike i poslodavce i njihove predstavnike, od vitalnog je značaja za izgradnju poverenja javnosti i podršku merama koje su nam potrebne za prevazilaženje krize. Drugo, međunarodni standardi rada pružaju proverenu osnovu za odgovore politika. Oni su usredsređeni na oporavak koji je održiv i pravičan. Treba učiniti sve da ljudi budu što manje oštećeni tokom ovog teškog perioda“, zaključio je Rajder, generalni direktor Međunarodne organizacije rada.
Izvor: ILO.org
Fotografija: rawpixel.com