Mnogi građani Srbije zbog besparice i ovog leta odlaze na selo gde nije jeftiniji samo odmor, već se sa njega i vrate punih torbi sa povrćem, mesom i mlečnim proizvodima za frižidere i zamrzivače. Statistika kaže da ovakvi, „naturalni“ prilivi u budžetu domaćinstva čine prosečno 5,4 odsto, pišu Večernje.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Sa druge strane, ekonomisti ukazuju da je ta pomoć sa sela sve manja, jer od zemlje u većem delu Srbije žive mahom staračka domaćinstva. Ekonomista Dragovan Milićević kaže da je teško dobiti precizne podatke, ali i da je u protekle dve decenije ugašeno 1.800 sela, a u mnogima je prosek godina čak 85. Takvo selo teško proizvodi i za sebe a kamo li i za one u gradovima.
Naturalni prilivi su naročito značajni u Južnoj i Zapadnoj Srbiji, u najsiromašnijim delovima zemlje. Naturalna potrošnja beleži stalni rast poslednjih godina pa je 2008. godine iznosila 5,2 odsto prosečnog kućnog budžeta, 2009. i 2010. godine 5,3 odsto, a 2012. godine prosečno 5,4 odsto. Ipak, ovaj udeo nije isti u svim delovima Srbije.
U beogradskom regionu naturalna razmena je 1,2 odsto, a u Šumadiji i regionu Zapadne Srbije, 9,5 odsto. U južnim i istočnim delovima naše zemlje naturalni prilivi u ukupnom kućnom budžetu učestvuju sa 7,2 odsto, dok u Vojvodini taj udeo iznosi 4,4 odsto.