Postoje stari ljudi u Keniji za koje članovi njihovih porodica smatraju da ih treba ubiti. Optužuju ih za veštičarenje, pa ih ubijaju. Zapravo ih uklanjaju kako bi došli do njihove zemlje. Opravdanja za uklanjanje starih su različita, ali je ovaj problem univerzalan. I postoji i u Srbiji i u zemljama regiona.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Naslovna fotografija: Kilifi grad, Kabukasteven, CC BY-SA 4.0, / Wikimedia Commons
„Nisam rođen ovakav. Isekao me je zbog mog navodnog veštičarenja“, sa dubokom tugom u očima priča starac kome nedostaju ruke.
Ostao je bez ruku kada su pokušali da ga ubiju, optužujući ga da je veštac. Briše suze patrljkom desne ruke.
Drugi starac čita pismo koje mu je upućeno. U pismu piše: „Pozvan si u grob pakla. U narednih nekoliko dana, ne zna se tačno kad, smrt će doći po tebe.“
Mesto gde seda kosa može da te ubije
Ovi stariji ljudi žive u Kilifiju, u Keniji. Kilifi se nalazi na obali, oko 50-ak kilometara od Mombase. Oblast je poznata po divnim plažama, te je jedno od omiljenih turističkih mesta u ovoj afričkoj zemlji.
U Kilifiju je tokom samo dve godine ubijeno 138 starih ljudi. To je više od jedne starije osobe svake sedmice. Ovo su podaci koje je 2023. godine objavila organizacija za ljudska prava „Haki Yetu“ u svom izveštaju o vradžbinama i zlostavljanju starijih.
Ovo je otkriveno u novoj istrazi Bi-Bi-Sija (BBC Africa Eye – Afričko oko). Otkriveni su slučajevi ubijanja starih ljudi i napada na njih nakon što bi bili lažno optuženi za veštičarenje u Kilifiju.
U dokumentarcu „Cry Witch: Take My Land, Take My Life“ (Plači, veštice: Uzmi moju zemlju, uzmi moj život) reporter BBC-ja Njeri Mvangi govori o žrtvama nasilnih napada, onima koji svakodnevno žive u strahu od napada i onima koji stoje iza ubistava.
Starije žrtve tvrde da su napade organizovali članovi njihovih porodica. Stvarni motiv jeste preuzimanje vlasništva nad zemljom.
U Keniji stariji ljudi obično ponosno nose svoju sedu kosu. Seda kosa označava mudrost koja dolazi iz dugog života („umekula chumvi nyingi“). Ona pokazuje da mlađi ljudi dolaze za savet od mudre, sede glave.
Ali nije tako u Kilifiju. Tamo, seda kosa može da te ubije.
U polju, grupa starijih ljudi farba kosu u crno.
„Stari smo, pa nanosimo ovu boju da ne budemo ubijeni“, objašnjava jedan od starijih meštana.
Ko su stari koje treba ubiti?
Upozoravamo vas da naredna dva odeljka (iskošenih slova) preskočite ukoliko ste osetljivi. Prenećemo opis dva slučaja pokušaja ubistva starijih u oblasti Kilifi.
Okrivljen zbog kokosa
Dejvid Nzaro je 69-godišnjak koji živi na periferiji Malindi grada. Sa njim na imanju živi njegov sin Kris sa ženom i decom. Kris i njegova žena Dejvida optužuju za veštičarenje. Dejvid priča kako su oboje vikali na njega da prestane sa veštičarenjem kada je kokos pao na kuću.
Kris je tukao svog oca, ali poriče da želi da ga ubije. Ipak, nema vremena da dođe na sastanak koji bi organizovale starešine zajednice kako bi se našlo rešenje. Kaže da ima suviše posla i da nema vremena za sastančenje.
Njegov otac Dejvid, smrtno uplašen, ne sme da spava u svojoj kući. Odlazi kod svog starijeg rođaka. Njegov rođak je dobio preteće pismo u kome se navodi da je jedan od devetoro ljudi koji će umreti i u kome ga pozivaju u „grob pakla“.
Dvaput iskasapljen
Na sat vremena vožnje od Dejvidovog imanja, 74-godišnji Tambala Džefua pokazuje mesto gde je napadnut. Tokom tog napada posečen je po vratu i zadnjem delu glave i iskopano mu je oko. Njegova žena objašnjava kako su morali da povuku njegov skalp unazad kako bi ga zašili. Tambala se kako-tako oporavio kada je usledio drugi napad. Tambali su tada odsekli genitalije i ostavili ga da iskrvari.
Tambala i njegova supruga poseduju oko 12 hektara zemlje. Njegov unuk Baraka Kareme objašnjava da je upravo to razlog zašto je na meti drugih članova porodice. Mlađi članovi porodice čuvaju ga noću kako bi ga zaštitili.
„Živimo u strahu jer je on meta. Mi sprečavamo da bude povređen, pa su i naši životi u opasnosti. Moramo da se brinemo o njemu“, kaže Baraka.
Tambalina supruga Sidi kaže da nije bilo nikakve policijske istrage o napadu. Ona kaže da nema novca, pa nema ni načina da navede policiju da sprovede istragu.
Veštičarenje – opravdanje za ubistvo iz koristoljublja
U oblasti Kilifa svašta može biti razlog da se starija osoba optuži za veštičarenje – od pada kokosa kao u Davidovom slučaju, do bolesti u porodici, nezgoda, loše ocene đaka u porodici…
Da bi nakon njihove smrti nasledila zemlju, odrasla deca su uglavnom ta koja optužuju svoje ostarele roditelje za veštičarenje.
„Ako je neko označen kao veštac/veštica, njegove šanse za preživljavanje su minimalne. Optužba za veštičarenje se koristi kao opravdanje jer na taj način obezbeđuju razumevanje zajednice“, kaže Džulijus Vaniama iz organizacije Haki Yetu.
Objašnjava da ljudi u Kilifiju nemaju dokumentaciju o vlasništvu nad zemljom. Podaci o vlasništvu se često prenose kroz usmeno predanje. Dakle, ako ubijete stariju osobu koja živi na svojoj zemlji, „uklonili ste prepreku“.
Reporter BBC-a je našao i plaćenog ubicu koji navodi da je ubio 20 ljudi za novac. Sva su ubistva, bez izuzetka, naručili članovi porodice.
Za ubistvo je bio plaćen najmanje 50.000 kenijskih šilinga (oko 380 američkih dolara).
Tvrdi da je prestao time da se bavi zbog griže savesti. Međutim, na pitanje kako se oseća što je nekome oduzeo život, kaže:
„Po zakonu, prema Bogu, kriv je onaj koji me je poslao“, prenosi njegove reči kenijski portal StandardMedia.
Opravdanja su različita, problem je univerzalan
Iako neki još uvek veruju u vradžbine, u Srbiji odavno ne ubijamo veštice. A svako ubistvo, bez obzira na razlog, kažnjivo je po zakonu.
Međutim, ono što i u našem društvu predstavlja problem jeste to što se na stare članove društva ponekad ne gleda kao na ljude, već kao na teret.
Iako ne priznajemo asistirano samoubistvo, u našem zdravstvenom sistemu se dešava da se stara osoba prepusti neizbežnoj fatalnoj sudbini. Samo zato što je stara. Ponosimo se vezama koje gajimo unutar porodice, ali sve su češće vesti o tome da je mlađi član porodice ubio starijeg.
Starima nije potreban (njihov) novac. Stari ne bi smeli da glasaju. Stari ne moraju da se hrane kvalitetno. Ima još bezbroj primera na koje svakodnevno nailazimo u medijima, na ulici, na društvenim mrežama…
Stereotipi koji doprinose ejdžizmu
Podsećamo vas i na stereotipe koji doprinose ejdžizmu, svuda u svetu, pa i kod nas. (iz teksta. Ejdžizam i stereotipi koji mu doprinose)
Naučnica Suzan Fiske smatra da se stereotipi o starijim ljudima često odnose na to kako mlađi očekuju da će se stariji ponašati.
- Prvi stereotip koji je opisala odnosi se na nasleđivanje. Mladi često pretpostavljaju da su stariji već bili „došli na red“ i da sada treba da ustupe mesto mlađim generacijama.
- Drugi stereotip se odnosi na ono što Fiske naziva potrošnjom. Mladi često smatraju da ograničena sredstva treba da se troše na njih, a ne na starije.
- Na kraju, mladi ljudi takođe imaju stereotipe o identitetu starijih. Mladi smatraju da oni koji su stariji od njih treba da se „ponašaju u skladu sa svojim godinama“ i da ne pokušavaju da „ukradu“ identitet mlađih osoba, uključujući način izražavanja i način oblačenja.
Zato ne treba na ovakve vesti iz sveta gledati kao na neverovatne morbidnosti koje kod nas ne mogu da se dese. Treba ukazivati na sve izraženiji problem ejdžizma i boriti se protiv njega. Jer, ako starima oduzimamo pravo na život – samo zato što su stari – opravdanje koje za to dajemo sebi i drugima u osnovi nije ni bitno.