Pesma sa III konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja putopisna pesma“.
Kada na nebu zasvetle zvezde, svrši se ludi dan.
Nebeskim svodom duhovi jezde, na zemlji sve živo tone u san.
Plove duše iznad sveta, a on im je kao na dlanu,
Al’ ipak im nešto smeta što nije uvek sve i svugde po želji i planu.
Sletele bi kad bi mogle, a to ne bi smele, a da padnu ne bi htele,
Jer, kad zvezda padne jedan život se gasi, a duša svaki život pazi.
U njemu je sve, svetlost i tama, ljubav i strah, ponos i jad, nekad i sad.
Sve se vrti u krug, želje i snovi, ljudi i deca,
I sve zvezde do meseca, sve zajedno kruži, u novi dan, novo sutra.
Putuju zajedno svemirom i on sa njima, a put im je do beskraja dug.
