Početna Draganova nagrada Draganova nagrada 2016. Slavka Saša (Beograd): Put u Rim

Slavka Saša (Beograd): Put u Rim

Slavka Saša (Beograd): Put u Rim

Priča sa II konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja putopisna priča o putovanju u inostranstvo“.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Fotografija: Sonjamar, Roma – Fontana di Trevi 1762

Pre mnogo godina, kada je vladala naša mladost i ljubav, kada smo zajedno bili, moja ljubav i ja, voleli smo da putujemo, da obilazimo gradove, u našoj zemlji i inostranstvu.

Hiljadu devetsto sedamdset osme godine, beše maj mesec. Sećam se trenutka kada je, moja ljubav pokazala da je uplatila put za Rim. Jako sam se obradovala. To je Maj mesec, kada sve budi, cveće, trava… Na sve strane olistala stabla i ljubav u Maju vlada jače.

„Idemo u Rim!“ Zagrlila sam ga, jer je Maj naš mesec. U Maju smo se upoznali, u Maju, sledeće godine, venčali. Maj nam je srećan mesec.

Naša grupa je sastavljena preko turističke agencije. Bilo nas je dvadeset osoba. U određeno vreme, sastali smo se na beogradskom aerodromu. Upoznali se pre poletanja aviona, sa celom grupom. Avion je poleteo na vreme. Let je bio udoban i lep. Sunčano vreme, bez vetra. Let je protekao mirno. Preletanje Jadrana, uz sunčeve zrake, dariva lepotu prostranstva mirnog mora, gde se obala dodiruje sa nebeskim svodom.

Uživala sam u pogledu plavetnila mora. Misaono sam letela, dok sam posmatrala tu plavu, ogromnu masu vode. Zamišljam da toplo sunce greje naša tela. Da moja ljubav i ja plivamo, da talasi mora prelaze preko nas, vreo pesak tabane žari, a sve to nas raduje i veseli.

Moju maštu prekida glas stjuardese: „Aldo Moro je ubijen. Može da se desi da nas rimski aerodrom ne primi.“

Svi smo se uznemirili. U meni je strah zavladao. Moja ljubav je ćutala. Neizvesnost nije dugo trajala. Sreća, brzo je strah nestao. Sleteli smo na rimski aerodrom. Ozarena lica svih putnika, a i moje, raširi se u osmeh.

Saobraćaj nije radio zbog ubistva Alda Mora. Naša turistička agencija obezbedila je, za svaki slučaj, taksi prevoz do hotela. Svi smo dobili divne sobe kad smo došli u hotel.

Vođa grupe nas je obavestio: „Osvežite se za pola sata, sastanak ispred hotela. Imamo samo tri dana, treba što više videti.“

Rim je grad snova. Želela sam prvo da vidim Fontanu di Trevi. Fontana di Trevi jedno je od dražih mesta u Rimu. Kada šetamo gradom, iz sporednih ulica, odjednom pojavi se, neopisiva lepota. Ova fontana je jedna od rimskih simbola smeštena u najužem centru grada. Fontana je predivan primer kako je povezan klasicizam i barok.
Želja mi se ispunila. Sunce jarko žari, bistra voda deluje nestvarno. Fontana di Trevi prekrasno blista na suncu. Srce od radosti skače, u stvari kuca jače. Osećaj da smo srećno sleteli, uživaćemo u lepoti Rima. Lepo vreme unosi radost u pluća, u vene.

Ubacila sam dva novčića u Fontanu di Trevi i poželela: zdravlje, sreću i ljubav veću. Rimljani kažu: „Prvi bačen novčić je za sreću, drugi da ponovo dođeš u Rim“.

Fontana di Trevi je jedna od najpoznatijih skulptura iz perioda baroka u Rimu i najpoznatija fontana na svetu.
Rim ima veliki broj, dvesta osamdeset fontana. Nadomak Rima, nije radilo sedam fontana, koje su kaskadno poređane, u vreme kada smo mi boravili, te su tu lepotu Rimljani nama uskratili.

Bazilika svetog Petra je vatikanska crkva izgrađena u stilu klasične renesanse, na mestu prethodno ranohrišćanske bazilike. Bazilika svetog Petra najveća je crkva na svetu po broju vernika.

A Vatikan je najmanja država sveta. Na ulazu u Vatikan, ispisane su crkve celog sveta po veličini. Napisano je da je najveća Crkva Svetog Petra.

Stepenice na Trgu Svetog Marka izgledale su božanstveno. Crveni tepih prostrt preko stepenica, mamio nas je da sednemo i uživamo u lepoti Trga Svetog Marka. To smo i učinili.

Rim, glavni grad Italije, centar stare rimske imperije i kulture. Poznat kao Grad fontana.

Fontana di Trevi dostigla je veliku popularnost zahvaljujući filmu Federika Felinija, gde je glumica Anita Ekberg uskočila u fontanu za vreme snimanja filma. Sva voda u fontani simbolizuje more čiji je bog Neptun.

Evo nas kod drugog dana. Drugi dan je, najvećim delom, rezervisan za posetu Vatikanu. Vođa grupe odveo nas je ispred Vatikana gde je bila misa. Papa se pojavio. Masa sveta  ga je pozdravila. Po završetku mise, ušli smo u Vatikan. U Vatikanu sam uživala u Mikelanđelovim delima. Džinovski strašni sud, veličastvena slikarska dela koja se odlikuju plastičnošću, duboko prostudiranim pokretima i odsustvom pejzaža.

U Rimu ima mnogo stvari da se vidi: trgovi, koloseum, crkve, mostovi, muzeji, skulpture, sigurno za svakog može da se nađe nešto.

Najlepši i najveći utisak što smo poneli iz Rima bili su bogatstvo antičkih spomenika i snaga kulture utkane u te starine. Uz sve lepote Rima, uživala sam. Nezaboravne sate, uz svoju ljubav, provela sam jako lepe trenutke. Društvo je bilo kao da smo jedna velika porodica. Skupa smo se radovali, pevali i družili. Utisak je jak bio uz picu i espreso. Pravi talijanski espreso kupiš, kupiš i picu, sedneš pored Fotane di Trevi, jedeš i piješ, utisak nezaboravan.

Trećeg dana, još jedan događaj me je oduševio. To je večera ispod šatre. Za vreme večere, upadaju ratnici – obučeni u prava ratnička odela, kacige na glavi, sa štitom ispred sebe, odelom iz perioda kada su takve borbe bile, prikazali su borbu. Noć je bila prekrasna, dočarana borba, ratnička, delovala je kao da je stvarnost. Uz pesmu, završili smo večeru.

Dugo nisam mogla da zaspim. Misli su letele od Fontane di Trevi, do crkve, do Trga Svetog Marka… Misaono sam letela, posmatrala tu lepotu, to bogatstvo i snagu lepote utkane u moje srce, moje misli, u moju dušu. Tri dana smo uživali. Nismo osećali umor. Moja ljubav izgledala je kao ja, pun utisaka, vedar i veseo. Misli i danas, posle mnogo godina, vraćaju se na lepotu Fontane di Trevi.

Ujutro imamo avion za povratak. Nismo krenuli sa aerodroma Leonardo da Vinči, već sa vojnog aerodroma… Bila je velika kontrola i posle tri dana. Čim smo preleteli Jadran, do Beograda pesma se orila.

Tako je prelepo protekao put. Mnogo smo videli, mnogo naučili, moja ljubav i ja srećni, vedri i veseli, vratismo se u naš Beograd.

Slavka Saša Kostić, 83 godine
Članica Crvenog krsta Savski venac, Beograd


Spisak objavljenih priča i pesama sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“ pronaći ćete u članku: Radovi sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“