Ljudi su prirodni saučesnici koji vole da se zavere kako bi uživali u malim slabostima, ali i da se odupru iskušenju kada je najbitnije.
Naučnici su organizovali niz eksperimenata kojima su uparivani potrošači protiv raznih iskušenja. Procenjivano je koliko su se njihove reakcije ogledale međusobno i šta su osećali jedni prema drugima kasnije.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
„Nama prija moralna podrška kada su ulozi veliki, ali uživamo da imamo ‘partnera u zločinu’ kada su ulozi manji„, kaže Keli L. Havz, vanredni profesor na Univerzitetu Vanderbilt. Kada su istraživači pratili koliko slatkiša su ispitanici pojeli za vreme kratkog filma, otkrili su da je većina parova pojela otprilike istu količinu.
„Pronašli smo dokaze opšte tendencije da ljudi na kraju regulišu svoje ponašanje prema drugome kada su suočeni sa iskušenjem.“ Takođe, učesnici koji su pojeli manje slatkiša izjavljivali su da im se njihov partner više dopada nego kada je test počeo. „Osećamo veću povezanost sa prijateljem kada on potvrđuje odluku da ne preteramo.“
Havz kaže da ovo istraživanje može da se primeni na različitim odlukama samokontrole od jela do trošenja novca. Zaključci su važni za marketing, kreatore politika i same potrošače.
„U marketingu, ova saznanja se mogu primeniti za promociju robe koja se shvata kao ’sitan greh’. Saznanje da potrošači vole da imaju ’partnere u zločinu’ kada se prepuštaju sitnim zadovoljstvima, može biti važno za marketinške strategije i poruke, kao i promotivne ponude, npr. korišćenjem pristupa: ’prijatelji i porodica’.“
Sa druge strane, saznanje da je zajednička apstinencija važna, može pomoći kreatorima politika koji žele da se bore protiv štetnog ponašanja kao što je prezaduživanje, upotreba droga, prejedanje.
Konačno, potrošači mogu da iskoriste ovo saznanje u svoju korist kada nastoje da kontrolišu svoje odluke u društvenom okruženju.