Prema modelu američkog psihologa Kerol Rif, psihičkom blagostanju doprinosi ovih šest komponenata:
1. Samostalnost
Biti nezavisan/a i i samostalan/na, posedovati sposobnost odupiranja društvenim pritiscima da se razmišlja i deluje na određeni način; upravljanje ponašanjem iznutra, procenjivanje sebe prema ličnim standardima.
2. Kontrola okoline
Imati osećaj upravljanja i kompetencije u upravljanju svojim životnim okruženjem; kontolisanje složenog niza spoljnih aktivnosti; efikasno korišćenje mogućnosti koje se javljaju u okruženju; sposobnost stvaranja sredine koja odgovara ličnim potrebama i vrednostima.
3. Lični razvoj
Osećaj kontinuiranog razvoja; otvorenost za nova iskustva, osećaj razvoja svojih potencijala, shvatanje da unapređenje sopstvene ličnosti i sopstvenog ponašanja odražava bolje poznavanje sebe
4. Pozitivni odnosi sa drugima
Imati tople i zadovoljavajuće odnose; brinuti o dobrobiti drugih; imati sposobnost empatije; davanje i primanje, osećaj naklonosti i bliskosti
5. Životni ciljevi
Imati cilj u životu i osećaj pravca u kome se ide, osećaj da sadašnji i prošli život imaju smisla; imati razlog za život
6. Samoprihvatanje
Imati pozitivan stav prema sebi i svom prošlom životu; prepoznavanje i prihvatanje raznolikih aspekata sopstvene ličnosti
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ova definicija psihičkog blagostanja koja potiče iz tokova humanističke, egzistencijalne i razvojne psihologije odgovara tzv. eudemonističkom konceptu sreće. Ona se razlikuje od definicije subjektivnog blagostanja koju je predložio psiholog Ed Dajner i koja je bila veoma uticajna u pozitivističkoj psihologiji. Ona odgovara hedonističkom konceptu sreće.
Fotografija: Huffington Post