Saopštenje gđe Murgasove iz misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) nakon posete Beogradu

Saopštenje gđe Zuzane Murgasove koja je predvodila misiju Međunarodnog monetarnog fonda koja je u Srbiji boravila od 4. do 20. novembra. 

Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju je predvodila gospođa Zuzana Murgasova, posetila je Beograd od 4. do 20. novembra. U očekivanju dodatnih konsultacija o javnim preduzećima sa predstavnicima Svetske banke, misija je postigla dogovor sa vlastima, uz odobrenje od strane rukovodstva MMF i Izvršnog odbora, o ekonomskom programu koji bi mogao biti podržan od strane MMF-a stend baj aranžmanom iz predostrožnosti sa MMF-om za rok od 36 meseci, od ukupno 935,4 miliona dinara (oko milijardu evra ), ili 200 odsto kvote.

Misija se sastala sa premijerom Aleksandrom Vučićem, guvernerom Narodne banke Srbije Jorgovankom Tabaković, ministrom finansija Vujovićem i drugim javnim funkcionerima, predstavnicima poslovne zajednice i sa međunarodnim partnerima.

Na kraju misije, gospođa Murgasova, koja je predvodila misiju izdala je sledeće saopštenje:

Ekonomski uslovi ostaju izazov. Očekuje se da se BDP smanji u 2014. godini, delom zbog poplava u maju 2014. godine, slabljenja domaće tražnje i problematičnih korporativnih bilansa. Inflacija je ispod dozvoljenog odstupanja NBS-a sa kraja 2013. godine.

Glavnu društvenu brigu predstavlja stopa nezaposlenosti na nivou od preko 17 procenata. Povećan deficit – uključujući plaćanja sektora države za garancije – očekuje se da iznosi oko 8 procenata BDP u 2014. godini, a javni dug će do kraja godine porasti do 68 odsto BDP-a. Bez sveobuhvatne promene politike, javni dug će nastaviti da raste do neodrživih nivoa i da podriva makroekonomsku stabilnost i potencijal rasta.

Novi ekonomski program vlade teži da postavi osnovu za održiv rast i otvaranje novih radnih mesta u srednjem roku sprovođenjem ambiciozne fiskalne konsolidacije i strukturne reforme.
Fiskalno prilagođavanje posebno ima za cilj da zaustavi rast javnog duga i postavi ga na silaznu putanju od 2017. godine. Priložene mere strukturne reforme treba da pomognu stvaranju ciklusa povećanja tržišnog poverenja, investicija privatnog sektora i rasta.

Fiskalna konsolidacija po novom ekonomskom programu prvenstveno će biti usmerena na rashode smanjivanjem plata u velikom javnom sektoru i penzija, kao i smanjivanjem budžetske podrške javnim preduzećima. Istovremeno, postojeća mreža socijalne zaštite biće održavana kako bi se osigurala odgovarajuća zaštita ugroženih grupa.

Fiskalni napor vlade biće podržan širokoobuhvatnim reformama. One uključuju jačanje poreske uprave radi podizanja efikasnosti naplate prihoda, poboljšanje upravljanja javnim finansijama, jačanje kontrole javnih rashoda i fiskalnih rizika.

Restrukturiranje velikih javnih preduzeća – uključujući električnu energiju, gas, železnice i putnu privredu, pomoći će u smanjivanju budžetskog odliva istovremeno obezbeđujući adekvatno pružanje usluga.

Monetarna i kursna politika nastaviće da se vezuju za predviđeni inflatorni okvir. Fiskalno prilagođavanje treba da stvori prostor za postepeni rebalans kretanjem ka ublažavanju efekata monetarne politike, pod uslovom da se spoljni uslovi finansiranja stabilizuju. Ovo bi trebalo da smanji realne aktivne kamatne stope i da podrži rast privatnog sektora.

Bankarski sektor generalno deluje stabilno sa adekvatnom kapitalizacijom i obilnom likvidnošću, dok stroge zakonske odredbe ograničavaju rizike podizanja nekvalitetnih kredita. Ipak, vlasti su posvećene sprovođenju sveobuhvatne strategije radi smanjenja nivoa nenaplativih kredita i povećanja kreditne sposobnosti privatnog sektora. Pored toga, vlasti će nastaviti da jačaju nadzor nad bankama i okvirima bankarskih rezolucija kako bi osigurale stabilnost finansijskog sistema.

Strukturna slabost u Srbiji je ograničila ekonomski rast. Važne zakonodavne reforme su uvedene 2014. godine, uključujući i amandmane u zakonima o radu, penzijama, korporativnom stečaju i privatizaciji.

U narednom periodu, vlasti će biti posvećene implementaciji sveobuhvatne reforme u cilju poboljšanja poslovnog okruženja, smanjenja uticaja države u privredi i poboljšanja korporativnog upravljanja. Očekuje se da ove reforme povećaju investicije, ekonomsku diverzifikaciju i da dovedu do održivog rasta privatnog sektora i do otvaranja novih radnih mesta. Očekuje se da međunarodni partneri, uključujući i druge međunarodne finansijske institucije, pruže pomoć.“

IMF Mission Reaches Staff-Level Agreement with Serbia on a Precautionary Stand-By Arrangement

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *