Ratko Božović: Kod nas, ne postoji kultura starenja

Ratko Božović: Kod nas, ne postoji kultura starenja
Prof. Ratko Božović

„Stari nemaju strategiju za nastavljanje osmišljenog stila življenja“, kaže za Politiku profesor Ratko Božović.
Prenosimo intervju.

Fotografija iz arhive Nedeljnika

Kulturolog Ratko Božović, dugogodišnji profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, već decenijama opaža i komentariše naše društvo, ne samo kao kulturolog i mislilac, već i kao autor brojnih knjiga i profesor, piše Marija Brakočević za Politiku.

Trenutno drži predavanja na Fakultetu umetnosti u Podgorici, a od beogradskog Fakulteta političkih nauka rastao se, silom prilika, 1999. godine.

Otkako se penzionisao, život mu se, kaže, promenio i to – nabolje.

„Postao sam gospodar svoga vremena, najvažnije čovekove imovine. U njemu je prisutna sloboda izbora, htenje šta i kako da radim, čime da se bavim“, objašnjava profesor Božović.

Politika: Kako izgleda vaš dan?

R. B: „Obično završavam aktuelne obaveze, svoje planove. Posle doručka i čitanja novina sledi rad na kompjuteru sa kratkim pauzama. Posle ručka, prošetam do Kalemegdana jer stanujem u centru Beograda, a onda se odmaram, ne previše, tek toliko da se malo opustim kako bih mogao što duže da čitam ili pišem. Ako nisam na nekoj gradskoj tribini, pretežno učesnik, onda sam ponovo na Kalemegdanu, sada malo duže nego u poslepodnevnoj šetnji. Veče je predviđeno za odlazak u pozorište ili na koncert, često i za susret sa prijateljima. Tek u kasnim satima sam spreman za noćni odmor, ali i za ustajanje u ranim časovima.“

Politika: Šta za vas znači rad u trećem dobu i na kakvim ste poslovima sve angažovani?

R. B: „Posle odlaska sa beogradskog Fakulteta političkih nauka 1999, godinama sam držao predavanja na Filozofskom fakultetu u Nikšiću, donedavno na Fakultetu političkih nauka u Podgorici, a sada držim predavanja na Fakultetu umetnosti u Podgorici. Nije mi smetalo što su ta predavanja bila vezana za stalna putovanja. Susret sa studentima za mene je bio i ostao inspirativan podsticaj, izvor energije.“

Politika: Uživate li u penzionerskim danima i da li vam rad katkad teško pada?

R. B: „Profesionalna aktivnost i stvaralačka aktivnost pričinjavaju mi neobičnu radost.“

Politika: Da li je starost teret ili nova etapa u životu?

R. B: „Kad se kaže treće doba izbegava se, u stvari, reč starost. U tome je sadržan strah od starenja i nelagoda suočavanja sa tom fazom čovekovog postojanja. Za sve starije to jeste nova etapa postojanja, a za mnoge veliki teret.“

„U nas, inače, postoje ukorenjene predrasude o starosti kao silaznoj liniji života. I što je najgore, ne postoji kultura starenja. A to bi trebalo videti kao filozofiju življenja, deo celovite čovekove egzistencije. Ako se pristane na pasivnu strategiju starenja, na to da telo kao složena mašinerija zarđa, ako se ostane bez motiva življenja, ne radi ništa što se voli i donosi radost, pristane na monotono i dosadno proticanje vremena, onda starenje označava diskontinuitet u odnosu na radno-profesionalni deo života. To je zato što stari nemaju strategiju za nastavljanje osmišljenog stila življenja.“

„Što je to tako? Krivaca ima mnogo, a jedan od njih je obrazovni sistem koji priprema pojedinca za profesiju i društvene uloge, ne i za celinu čovekovog postojanja.“

Politika: Na koji način se opuštate?

R. B: „Opuštam se stvaralačkom i psihofizičkom aktivnošću. Za mene su lenjost i pasivnost neprihvatljiva stanja.“

Politika: Kako ocenjujete položaj starih u zemlji?

R. B: „U mnogim društvima ne uspostavlja se racionalan i human odnos prema populaciji starih. To u velikoj meri važi i za našu sredinu, koja zaboravlja da je Srbija na četvrtom mestu u svetu po prisustvu starih. U vreme zaraćenosti, ekonomske krize i sankcija, mnoštvo starih je zbog nevolja u kojima su se našli dokrajčivalo svoj život. Nisu mogli da podnose ponižavajuće uslove egzistencije.“

Politika: Kako se to rešava u razvijenom svetu?

R.B: „U civilizovanim zemljama razvijen je antiejdžing koji se bavi usporavanjem starenja i osmišljavanjem života. Kontrola nad procesom starenja naučno je utemeljena. Tamo je do detalja razrađena zdravstvena preventiva, koja se smatra ključem dugovečnosti. Pored redovnih sistematskih pregleda, tu su fizičke i mentalne vežbe kao deo dinamizma ljudskog trajanja, adekvatna ishrana, sedmočasovni san i posebno izbegavanje štetnih navika koje postaju tirani čovekove volje. To je način da preuzmu kontrolu nad sopstvenim životom. Tada stari neće biti ni gunđala ni plačljivci. Štaviše, i u poznim godinama delovaće prirodnije od mladića-staraca. Od takvih mladića nema ništa neprirodnije.“

Politika: Možete li bezbrižno da živite od svoje penzije?

R.B: „Samo zato što imam i nacionalnu penziju, ne mogu se požaliti.“

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *