U SAD svakoga dana umre oko 400 veterana Drugog svetskog rata. U ponedeljak, 5. januara 2015. godine preminula su dvojica prijatelja iz detinjstva, ratna i mirnodopska druga, koji su bili deo istorije integracije afroamerikanaca u američko društvo od sredine 20. veka…
Afroamerikanci Klerens Hantli i Džozef Šambri, rođeni u šest nedelja razlike, odrasli 1930-ih u istom kraju Los Anđelesa, stupili su u vojsku 1941. godine i posle obuke za aviomehaničare poslati su u Italiju da održavaju vojne avione (tipove P-39, P-47 i P-51).
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U svojoj 19. godini, njih dvojica postali su deo programa vojne baze Tuskegi u Alabami, koji je od 1941. do 1949. godine obučavao oko 19.000 afroamerikanca, muškaraca i žena, za služenje u vojsci.
U Alabamu su stigli u godini kada se još nije ni pomišljalo na prekid segregacije, vozom u kom su bili razdvojeni od belaca, a na ulazu u vojnu bazu, morali su sami da plate kafu, dok su beli reguti dobijali besplatnu kafu i rukovanje.
Obojica su završila obuku za aviomehaničare i 1942. godine poslati su u Evropu. Hantli je tamo tako shvatao važnost svoje službe da ga je pilot oficir o čijem je avionu brinuo zvao Majka.
U Italiji su 1944. godine preživeli erupciju Vezuva i bombardovanje aerodroma na kom su radili. Po završetku Drugog svetskog rata, vratili su se u Los Anđeles i oženili se. Uskoro su ponovo otišli u rat, kao inženjerci, ovoga puta u Koreju (1950).
U civilstvu, Hantli je radio kao nosač na aerodromima oko Los Anđelesa preko šest decenija, sve do kasnih 1980-ih, dok je Šembri radio kao nadzornik u Sekretarijatu za parkove i rekreaciju Los Anđelesa.
Tokom celog života ostali su prijatelji, a još od prvih dana u vojnoj službi shvatali su istorijsku ulogu Tuskegi akademije u istoriji rasnih odnosa u SAD.