Noćne veštice ili Ночные ведьмы prevod je naziva Nachthexen koji su 588 puku sovjetske armije dali nemački vojnici u Drugom svetskom ratu.
588. puk formiran je 1942. godine i sastojao se isključivo od žena pilota i tehničkog osoblja. One su letele na dvokrilcima Polikarpov Po-2, avionima koji su služili pre svega za obuku i kao poljoprivredni avioni. Već u to vreme smatrani su zastarelim, ali su žene piloti 588 puka maksimalno koristile njihove prednosti i svojom hrabrošću nadomeštale nedostatke.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Letele su noću noseći po dve bombe. Kada bi se približile cilju, gasile bi motore. Nemci su mogli da čuju samo frontalni udar vetra o avion. A tada bi već bilo kasno. Letele su veoma nisko, radari ih nisu uočavali, a nemački piloti u meseršmitovima često bi odustajali od gonjenja Noćnih veštica jer su one znale da iskoriste mnogo bolju sposobnost manevrisanja svojih sporih aviona.
Tamo gde su Nemci zaštitili moguće mete reflektorima koji su svetlošću presecali nebo, Veštice su letele u formaciji od tri. Dve bi privukle pažnju i onda se razdvajale kako bi izbegle da budu oborene, a treća je, zaštićena mrakom koji su joj omogućile, ispuštala bombe.
Onda su akciju ponavljale, sve dok sva tri aviona ne bi izbacila svoj strašni teret. Za ovo je bila potrebna izuzetna hrabrost ali, kako je izjavila jedna od Noćnih veštica Nadežda Popova:
– Uspevalo je!
11. 7. 2013: Umrla jedna od legendardnih „Noćnih veštica“
Sa 19 godina bila jedna od prvih koja će se pridružiti “Noćnim vešticama”, ili 588. puku noćnih bombardera. Zbog male nosivosti dvokrilnih aviona Polikarp PO-2, od samo dve bombe, morale su češće da poleću pa je tako Nadežda samo u toku jedne noći imala čak 18 poletanja.
Unapređena je u čin potpukovnika, letela je u 852 misije i bila je jedna od najboljih pilota 588. puka. Pored ostalih odlikovanja, dobila je sovjetsku Medalju časti, Orden prijateljstva, Lenjinov orden i Orden Crvene zastave. Prilikom obaranja u julu 1942. godine u Severnom Kavkazu, pridružila se pešadijskoj koloni koja se povlačila i tu upoznala Semjona Harlamova, takođe oborenog pilota.
Nastavili su da se viđaju, a u februaru 1945. godine istim dekretom zajedno su proglašeni herojima Sovjetskog Saveza. Kada su na kraju rata došli do Berlina, urezali su svoja imena na zidovima Rajhstaga, zatim se venčali i ostali zajedno sve do Semjonove smrti, 1990. godine.