Putovanja kruzerima „radi upoznavanja priobalnih zemalja i gradova“ nikad i nisu imala puno veze sa „istraživanjem“ i „avanturom“, ali ubrzani pravac razvoja ove industrije lestvicu režirane avanture u kontrolisanim uslovima podiže na novi nivo – gradnjom Potemkinovih sela za turiste…
U oktobru 2015. godine, u Dominikanskoj Republici koja obiluje prirodnim lepotama i poželjnom „egzotičnom“ atmosferom Kariba, otvorena je privatna luka Amber Cove u koju će pristajati prekookeanski turistički brodovi – kruzeri. Procene su da će se ovde samo u 2016. godini iskrcati preko 350.000 gostiju.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Ideja ovakvih projekata jeste da se u okviru kompanija koje organizuju putovanja zadrži sav novac putnika umesto da se „rasipa“ meštanima.
Putnici siđu sa broda, ali ne u lokalno mestašce gde kupuju suvenire, osveženje, lokalnu hranu od meštana, već silaze u neku vrstu „hotela“ (u obliku uređenog „mestašca“), gde je kompanija vlasnik „suvenirskih radnji“, „taverni“, programa „uličnih zabavljača“…
Ova luka samo je jedna od šest sličnih, potpuno privatnih, koje se nalaze u Dominikani. U svima gosti mogu da izađu i van ovakvih ugostiteljskih Potemkinovih sela, i to odlaskom na organizovane izlete (još jedna produžena ruka biznisa kruzera), ili taksijima koji čekaju mušterije van kapija luke (naravno, kao i svaki privatni posed, i ova „sela“ su potpuno ograđena).
Ženevska kompanija MSC Cruises gradi jednu takvu luku-ostrvo na Bahamima, Ocean Cay. Investicija je oko 200 miliona dolara a planiran završetak je u decembru 2017. godine. Na ostvrce je presađeno 80 vrsta lokalnog drveća, izgrađen je amfiteatar sa 2.000 mesta za predstave na otvorenom, napravljen je i paviljon za venčanja…
Poseban deo na ostrvu biće, kao i na brodu, za najbogatije, sa privatnom plažom i batlerima.
Cela priča je bojažljivo počela još 1977. godine kada je norveška kompanija kruzera, NCL, kupila Great Stirrup Cay na Bahamima. Ista kompanija sada planira da otvori „ekološku“ (a kako drugačije?) luku u Belizeu kao deo investicije od 400 miliona za unapređenje svojih brodova i obalskih kapaciteta.
-
Preporučujemo: Koliko košta penzionerski život na prekookeanskom kruzeru
Ipak, privatne luke su i dalje deo realnog sveta (ne zna se dokle će biti tako). Na Haitiju je u januaru 2016. godine održan prostest povodom predsedničkih izbora kada su lokalni ribari čamcima opkolili kruzer u jednoj privatnoj luci ne dozvoljavajući mu da isplovi.
Iako su brojni komentari o „divnom užitku“, postoje i oni koji prepoznaju bizarnost ovakvog trenda, komentarišući da nisu imali utisak da su na Karibima, nego na nekoj varijanti američke Floride.
Iz kompanije kažu da putnici žele da vide Karibe onakve kakvim ih zamišljaju.
Zato više vole da pristanu u ovakva, veštačka mesta, nego u luke zajedno sa ribarskim i teretnim brodovima:
– Putnici žele da pošalju selfi sa Kariba dok kod kuće pada sneg kako bi im svi zavideli – kaže podpredsednica jedne od kompanija.
U prilog temi sa portala Biznis i Finansije
Putovanja kruzerom planski su osmišljena tako da putnici veliku većinu vremena provedu na samim brodovima i tu potroše veći deo novca – prosečno čak oko 75%, dok svega četvrtina novca „turista“ odlazi lokalnim zajednicama čiji pravi turizam trpi zbog ovakvog načina tipa gostiju.
„Prema podacima koje navodi Ros A. Klajn, jedan od najistaknutijih istraživača ove tematike, svaki putnik na kruzeru ostavi za sobom tri do četiri kilograma komunalnog otpada dnevno, što je tri do četiri puta više od gostiju u hotelima, jer se na kruzerima koriste velike količine plastičnog pribora za jelo. Kruzer sa 3.000 putnika dnevno, takođe, proizvede 55 do 85 litara opasnog otpada, a jedno pristajanje većeg kruzera u luci zagađuje vazduh kao 2.000 automobila i kamiona u godini dana. Kruzeri ispuštaju u okolinu 20 do 40 litara takozvane „crne vode“, odnosno fekalije, te 120 do 340 litara drugih otpadnih voda. Ispuštaju se i teški metali, patogeni organizmi koji se talože na dnu mora, foto i medicinski otpad i slično.“
O ovom uglu posmatranja biznisa kruzera, preporučujemo da pročitate i ceo tekst, sa veoma zanimljivim podacima na ovu temu: „Pokret otpora protiv kruzera – ko pretvara vodu u novac?“ na portalu Biznis i finansije.