Rut Koker bila je mlada majka u svojim 20-im godinama kada je njen Arkanzas pogodila epidemija HIV-a početkom 1980-ih. Preuzela je na sebe da se brine o pacijentima koje su napustile porodice, pa i medicinsko osoblje koje se bojalo nove opake bolesti.
Ona danas ima 55 godina, i dalje nema medicinsko obrazovanje, ali procenjuje da je negovala oko 1.000 ljudi tokom protekle tri decenije.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Sve je počelo tako što je jednom posetila prijatelja u bolnici kada u kojoj je umirao jedan pacijent oboleo od HIV-a. Videla je kako medicinske sestre izvlače slamku da odluče koja će da ode do njega:
– I tako sam provirila u njegovu sobu. Želeo je da vidi majku. Otišla sam do sestara i pitala da je pozovemo. Rekle su mi da ona neće doći, da je on tu šest nedelja i da niko neće doći.
– Vratila sam se kod njega, pogledao me i rekao: Mama, znao sam da ćeš doći! Ostala sam sa njim 13 sati dok nije preminuo. Pozvala sam zatim njegovu majku i rekla joj da je mrtav, ali je odgovorila da ne želi da ga sahranjuje. Organizovala sam kremaciju i njegov pepeo donela svojoj kući.
– Sahranila sam preko 40 ljudi na groblju moje porodice jer njihove porodice to nisu želele da učine.
To potvrđuje i njen prijatelj o čijem se pokojnom partneru takođe starala. On kaže da, kada se osvrne unazad, čini se kao da je to bio neki potpuno drugi svet.
– Zaista i jeste bio. Bilo je to užasno doba. Ali mi smo ga ipak preživeli – kaže za sebe i prijatelja za NPR.