Peščanik: 7 neistina o izmenama Zakona o radu

Mario Reljanović, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta Union i sekretar Pravne klinike za radno pravo, objavio je tekst na sajtu Peščanik pod imenom „Sve neistine o izmenama i dopunama Zakona o radu„.

Prenosimo zaključke:

1. Izmene i dopune su donete „uz konsultaciju svih socijalnih partnera“ – Članovi famozne komisije za pisanje izmena i dopuna bili su predstavnici reprezentativnih sindikata i udruženja poslodavaca… Nijedan drugi sindikat nije učestvovao, o stručnoj i naučnoj javnosti da ni ne govorimo.
2. Izmene i dopune će „podstaći zapošljavanje“ – Indirektno, možemo govoriti o tome da je ZoR „pojeftinio“ radnika iz ugla poslodavca. Logika da će lakše otpuštanje dovesti do veće zaposlenosti nije uvek besmislena. Ali u ovom slučaju ipak jeste, jer se fleksibilnost tržišta rada ne iskazuje samo kroz lakšu fluktuaciju radne snage, već i u neprestanom stvaranju novih poslova (radnih mesta) na kojima će zaposleni „fluktuirati“.
3. Izmenama Zakona su „uvećana neka prava zaposlenih“ – Odnos između „uvećanih“ prava i umanjenih prava zaposlenih je takav da bi bilo zaista licemerno govoriti o tome kako izmene i dopune ZoR idu u smeru poboljšanja položaja zaposlenih. Naprotiv, stvoreni su sistemski mehanizmi legalizacije obespravljivanja zaposlenih u nekoliko karakterističnih situacija.
4. Zakon o radu je sada usaglašen sa evropskim zakonodavstvom i međunarodnim instrumentima koje je Republika Srbija prihvatila – Ova tvrdnja je delimično tačna. Tu na primer spada pokušaj da se Zakon „uskladi“ sa EU Direktivom 2006/54 o jednakom tretmanu muškaraca i žena pri zapošljavanju i na radu, iako je već primenjena u Zakonu o zabrani diskriminacije. Postoji i potpuno ignorisanje obaveza koje je Srbija preuzela potpisivanjem Konvencije 181 o privatnim agencijama za zapošljavanje – „lizing“ zaposlenih je i dalje ostao deregulisan, čime se nastavlja njihovo pravno ali i faktički neodrživo stanje.
5. Zakon o radu će sada „stimulisati strane investicije“ – Poruka koja se „stranim investitorima“ šalje veoma je jasna i primamljiva: raskrstili smo sa socijaldemokratijom, na delu je najbrutalniji vid liberalizacije tržišta rada, praćen neefikasnom zaštitom prava zaposlenih i najgorim pravosudnim sistemom u Evropi – izvolite dakle, poslužite se našom jeftinom i nezaštićenom radnom snagom. Teško da će to stimulisati ozbiljne investitore.
6. Ko radi, ne mora da se plaši otkaza (ili: do sada je bilo nemoguće otpustiti zaposlenog) – Usvojenim izmenama i dopunama zaposleni se destimulišu da traže zaštitu od nezakonitog otkaza; sa druge strane, poslodavcima se pružaju izuzetne nedorečenosti u Zakonu koje će, bez ikakve sumnje, sve „gazde“ obilato koristiti.
7. Izmene ZoR omogućiće lakše smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, odnosno smanjenje javne potrošnje – Zakon reguliše opšti režim radnog odnosa, koji će se primenjivati u javnom sektoru samo ukoliko neko pitanje nije regulisano posebnim zakonom. Takođe, javni sektor ima kolektivne ugovore (istini za volju, svi oni će prestati da važe za nešto manje od šest meseci – još jedna od neshvatljivih odredbi izmenjenog i dopunjenog Zakona) koji zaposlenima garantuju određeni stepen nedodirljivosti od svake potencijalno loše izmene opšteg i/ili posebnog režima.