Penzioneri su često na meti tzv. trgovaca, zapravo ljudi koji pod maskom nekog ko se bavi prodajom u stvari varaju starije ljude. Novoobelodanjena priča samo je jedna u nizu sličnih. Penzioneri ne treba da se plaše novog – bilo da je reč o novom proizvodu ili usluzi bilo da je u pitanju nov način kupovine. Ali treba da budu informisani i zaštićeni od prevara.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Da razjasnimo odmah – u priči koju ovde prenosimo nije reč o kriminalnom delu. U pitanju je uredno registrovano preduzeće za trgovinu. Takođe, prodaje se konkretan proizvod. Nemamo razloga da sumnjamo da bi taj proizvod bio i isporučen. Dakle, sve je kao što i treba da bude u trgovini: kupac da novac za koji dobije proizvod.
To da li se neko „zaleteo“, nikako ne može biti problem prodavca. To što su u pitanju stariji ljudi, takođe ne treba da predstavlja problem. Svakako da stariji ljudi, ako nisu lišeni poslovne sposobnosti, ne treba da budu sprečeni da za svoj novac kupuju ono što žele.
Pa zašto onda pričamo o prevari? Nije li to prejaka reč?
Verujemo da nije. Prevara je upravo reč koja opisuje ovakvu „prodajnu praksu“.
Baš kao i u svakoj prevari, tačno se targetira žrtva. Ovde se ciljaju penzioneri. Nekoliko je rezloga za to. Penzioneri imaju redovna primanja, često su željni priče, a neretko su i lakoverni. Postoje naučna mišljenja da je lakovernost starijih osoba uslovljena fizičkim promenama u mozgu. Naučnici su zaključili da se mozak prevarenih starijih osoba razlikuje od mozga onih koji su prevaru otkrili ili sprečili izrabljivanje. V. istraživanje: Promene u mozgu mogu starije osobe učiniti podložnim prevarama
Agresivna prodaja i insistiranje na kupovini jeste nešto što je obavezna odlika akvizitera koji rade za ovakva preduzeća. Koliko god bila zamaskirana ljubaznošću, ovo je agresivna poslovna praksa koja nema za cilj obostrano zadovoljstvo obavljenom razmenom, već isključivo finansijsku dobit prodavca.
Preskup usisivač na još skuplje rate
Daniela Ilić Krasić za N1 piše da je ovaj portal kontaktirala ćerka dvoje Požarevljana koja stanuje u drugom gradu. Nju su roditelji zvali jutro nakon što su potpisali ugovor o kupovini usisivača sa akviziterom koji je po preporuci došao u njihov dom.
„Majka ima gotovo 80, a otac 85 godina. Oboje su gluvi i nose aparate za sluh. Lako je zadobio njihovo poverenje. Kažu mi da je pričao o sebi, pokazao im kako radi usisivač. Kako nisu imali pare za učešće, uzeli su kao robnu garanciju stari usisivač. Kada dođe 10. jul, on će doći po pare u iznosu od 11.800 dinara“, ispričala je ćerka za N1.
Cena usisivača je je 2.949 evra. Prodavac je predložio prodaju na rate. Naveo je da će mesečna rata za usisivač biti 65 evra, a da će rata biti ukupno 48.
„To bi u zbiru bilo 3.120 evra, što je približno iznosu koji je naveden kao cena. Međutim, u ugovoru stoji da svaka rata iznosi 100 evra. To znači da usisivač košta čak 4.800 evra“, kaže ćerka.
Njeni roditelji su pitali trgovca i šta se dešava ako umru pre nego što otplate usisivač. On im je rekao da imaju osiguranje i da firma ima ugovor sa Fondom PIO, te da ne treba da brinu. (Napomena Penzina: Preduzeće o kome je reč zaista ima ugovor sa Fondom PIO što se lako proverava na sajtu ove institucije.)
Ovo dvoje požarevačkih penzionera su sledeće jutro shvatili da su se prevarili i da ipak ne žele da kupe usisivač jer je preskup. U ugovoru koji su potpisali je navedeno da mogu da odustanu od kupovine u roku od tri dana.
„Ovo je bezobrazna pljačka starih ljudi. Tri hiljade evra za usisivač, na rate skoro 5.000 evra. Srećom da su mi odmah rekli, pa smo reagovali na vreme i poslali izjavu da majka odustaje od ugovora. Svakako planiram da podnesem i krivičnu prijavu protiv odgovornih“, rekla je ćerka.
Prava potrošača
Mladen Alfirović, pravni savetnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da kod ugovora na daljinu potrošač ima rok od 14 dana da se predomisli.
„Ovo je ugovor na daljinu, jer je zaključen na prezentaciji, van poslovnih prostorija trgovca“, objasnio je za N1.
Obaveza trgovca je da potrošaču uruči obrazac za odustanak.
„Izgled tog obrasca je propisalo ministarstvo i on je usvojen kao podzakonski akt uz Zakon o zaštiti potrošača. Ta izjava o odustanku mora biti data na posebnom obrascu i nju trgovac potrošaču mora da da zasebno ili može da se nalazi na poleđini ugovora, nikako ne u nekom uglu“, naglašava Alfirović.
Važno je da se zna da ako ovaj obrazac nije dat, rok za odustanak od ugovora je godinu dana.
Nažalost, kaže Alfirović, ne postoji zakonska odredba koja štiti starije potrošače.
A šta kaže „prodavac“?
Kada je reč o ceni usisivača, u firmi prodavca su za N1 rekli da ona nije uvećavana prilikom prodaje na rate.
Na opasku novinara N1 da ima uvid u ugovor u kojem se eksplicitno navodi da se 48 rata naplaćuje po 100 evra, odgovorili su:
„U pitanju je nenamerna greška. Učešće je trebalo da se isplati u visini 100 evra, a rata svakako nije tolika. Klijent je dužan da isplati 2.949 evra. Ugovor je svakako raskinut jer se klijent javio u zakonskom roku“.
U ovoj firmi navode da je rok za odustanak od tri dana u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima Srbije.
„Kada je reč o odustanku od zaključenog ugovora u roku od 14 dana, koji je zaključen van poslovnih prostorija poslodavca, a sve u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, napominjemo da je i on sastavni deo ugovora o kupoprodaji te naš ugovor pored, obaveznih delova ugovora kao što su račun – otpremnica, porudžbenica, obaveštenje, sadrži i pomenuti obrazac za odustanak od ugovora sa rokom od 14 dana“, rekli su u firmi prodavca.
Ćerka dvoje zamalo prevarenih Požarevljana tvrdi da među dokumentacijom nije bilo obrasca za odustanak od ugovora i da su ga, uz pomoć pravnika, ona i majka sročile na praznom papiru.
Ilustracija: Istockphoto