Penzija prvog predsednika Republike Srpske kao penzija NKV radnika

Penzija Radovana Karadžića obračunata je sa najnižim koeficijentom za period kad je obavljao funkciju predsednika Republike Srpske. Prethodno, ovaj period, navodno, uopšte nije ni bio obuhvaćen obračunom jer je dokumentacija bila nekompletna pa nije moglo da se utvrdi na kom mestu u kabinetu predsednika Srpske je radio.

Penzija Radovana Karadžića je nešto o čemu se već pisalo. On je, kako piše BL portal, uslov za odlazak u starosnu penziju ispunio u junu 2010. godine kada je napunio 65 godina. Ovaj portal navodi da je Karadžić rešenje o penziji od Fonda PIO Republike Srpske dobio šest godina kasnije. Naglašavaju da je rešenje dobio tek nakon što mu je izrečena kazna doživotnog zatvora pred Haškim tribunalom.

Nezavisne su, međutim, kada su 2018. godine izvestile da je Radovan Karadžić dobio penziju, prenele i da je on tek krajem 2016. godine podneo zahtev.

Tada je Mladen Milić, direktor Fonda PIO Srpske, objasnio da Radovan Karadžić ima pravo na penziju kao svi drugi građani po osnovu radno stečenih prava iz Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.

Ko ono beše predsednik?

Tada je navedeno da je penzija Radovana Karadžića obračunata na osnovu nepunih 27 godina radnog staža. Za te godine su, naime, u Fondu utvrdili da su plaćeni doprinosi.

Tada je Sonja Karadžić Jovičević, ćerka Radovana Karadžića, izjavila da penzija njenom ocu nije obračunata za sve godine radnog staža.

“Paradoks je da period kada je bio predsjednik nije obuhvaćen zbog nekompletirane dokumentacije”, rekla je 2018. Zaključila je da je to “isključivi problem birokratije tog vremena i kasnije”.

Karadžićeva ćerka je tada izrazila mišljenje da je “nečuveno da postoji trag da je radio u kabinetu predsjednika, ali ne i da li je bio vozač, ložač, portir ili predsjednik. Pogotovo ako imamo na umu da nije tamo gdje trenutno jeste zato što je krao trešnje, nego zato što je bio predsjednik i vrhovni komandant”.

Zaposlen u kabinetu predsednika, funkcija nepoznata

Sada BL portal prenosi da se Radovan Karadžić u periodu od 1992. do 2001. godine vodio kao obični radnik u kabinetu predsednika Republike Srpske. U dokumenaciji Fonda PIO RS je zaveden sa platom na nivou ložača ili čistačice u tome periodu. Zato mu je i obračunat najniži koeficijent.

Podsećamo, Radovan Karadžić bio je predsednik Republike Srpske od 1992. do 1996. godine.

Dakle, reklo bi se da je od 2018. do 2021. godine ili došlo do promene kada su podaci Fonda PIO RS u pitanju ili kada je u pitanju razumevanje načina obračuna penzije od strane Karadžićeve porodice.

Bilo kako bilo, Radovanu Karadžiću je obračunata visina penzije na osnovu najnižeg koeficijenta za period kad je bio predsednik Republike Srpske i nakon toga. Ta penzija je malo viša od prosečne.

Sonja Karadžić-Jovičević kaže da nigde ne postoji nikakva odluka, niti bilo kakvo rešenje o prestanku radnog odnosa njenog oca u kabinetu predsednika 2001. godine. Nije, međutim, navela koju funkciju je on obavljao u kabinetu nakon juna 1996. godine do 30. novembra 2001. godine. Krajem 2001. godine, na osnovu njenih tvrdnji, Karadžić prestao da se vodi kao zaposleni u kabinetu predsednika.

“Prosto je neobjašnjivo da se mom ocu, umjesto kao predsjedniku Republike Srpske, radni staž obračunavao kao NKV radniku, a on u skladu sa zakonom ima pravo na nacionalnu penziju kao i bivša predsjednica Biljana Plavšić i udovica potpredsjednika RS Nikole Koljevića”, kaže Sonja Karadžić-Jovičević.

Uloga penzijskog fonda je da štiti prava osiguranika i korisnika

Sonja Karadžić-Jovičević od 2018. godine obavlja funkciju potpredsednice Narodne skupštine Republike Srpske.

Dok je njen otac bio predsednik Republike Srpske, ona je bila na čelu press-centra Pala. Dejan Anastasijević je pisao za Vreme da je ona “tražila ogromnu sumu da bi dozvolila stranim ekipama da snime pokop srpskih žrtava iz sela Kravice u Bratuncu.”

“Mnogima na Palama ostalo je u sećanju kako je pred kraj rata, kada su Pale bile pune gladnih izbeglica, svakoga dana slala kurira u restoran po šniclu za svog psa. Kolima, da se ne ohladi…”

U svakom slučaju, nije da verujemo da Sonja Karadžić-Jovičević zaista zna šta je prava gologota, ona koju prolaze obični smrtnici, kada kaže da je prošla kroz jednu “pravu golgotu” dok se nosila sa institucijama Srpske kako bi njen otac “ostvario svoja stečena prava”.

Međutim, ova priča je, kako god je čitali i kome god verovali, bitna upravo za nas, obične građane na ovim prostorima. Sve nas koji, nakon što smo ceo radni vek uplaćivali doprinose, očekujemo da ostvarimo svoja prava na penziju. Prava koja treba da zastupaju i brane penzijski fondovi država nastalih nakon raspada SFRJ.

Nažalost, umesto da se bave svojim poslom, penzijski fondovi na prostoru bivše Jugoslavije često sprovode politiku vladajuće garniture svoje države. Nekad time i direktno i grubo kršeći prava osiguranika i korisnika penzija.

Fotografija: Emily Morter sa Unsplash