Pamćenje i evolucija – mišljenje dva stručnjaka

Dva stručnjaka, Rober Žafar i Bernar Štigler, na poziv L’Observatoire B2V des Mémoires diskutovali su o fenomenu prenosa sećanja kroz vreme

L’Observatoire B2V des Mémoires odlučila je da pozove dva stručnjaka da daju svoje mišljenje na temu „Pamćenje i evolucija“. S jedne strane, prof. Rober Žafar, a sa druge, Bernar Štigler, diskutovali su o fenomenu prenosa sećanja kroz vreme (video na francuskom)

Prof. Žafar ukazuje da, na osnovu nedavnih istraživanja na životinjama, „uticaji kuturnog i društvenog okruženja, stres i određeno učenje mogu biti preneti na potomstvo“. Govorimo, dakle, o epigenetskom nasleđivanju čije je prve hipoteze postavio Žan-Batis Lamark u XIX veku.

Ove hipoteze obuhvataju prenos informacija od somatskih ćelija (nervnih ćelija) na germinativne ćelije (ćelije za reprodukciju).

Prof. Žafar potvrđuje mogućnost postojanja urođenog ponašanja, ali ističe da ga je teško razaznati… Navodi da postoji „određeni broj predispozicija, pripreme za učenje više nego urođene osobine u toj meri da smo u mogućnosti da povežemo vrlo brzo jedan stimulans sa drugim.“

Primer: uslovljeni osećaj averzije prema mirisima i ukusima „Dok jedete hranu, osećate njen specifični miris i ukus. Ako se razbolite u narednih nekoliko sati, odbićete tu hranu kada vam sledeći put bude bila ponuđena“, objašnjava profesor.

Sociokulturno okruženje predstavlja osnovni faktor u organizaciji našeg mozga i uslovljava sećanje.
Prema rečima Bernara Štiglera, „društvo informiše, ono oblikuje psihu i prinuđava na usvajanje pravila“. To objašnjava „evoluciju kultura i njihovih prilogađavanja“.

„Ljudsko biće je biće koje uči jer nije sposobno da opstane kada ne uči“
, objašnjava Bernar Štigler. Profesor povezuje adaptivne procese sa veštinama, a znanje sa učenjem. Ističe da računari favorizuju automatske pojave, što doprinosi značajnom gubitku znanja.

Jedan od najvećih izazova budućeg društva, prema njegovom mišljenju, leži u obnovi socijalne memorije zasnovane na znanju, a ne samo na adaptivnim veštinama. „Ljudi koji imaju budućnost jesu oni koji su u stanju da ponovo pronađu drevne načine razmišljanja i integrišu ih u savremene„, objašnjava.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *