Društvo

Osobe koje reše da rade i nakon sticanja uslova za penziju, odluku donose pre starosti

Evropsko stanovništvo stari i penzioni sistemi su “na mukama”. Istovremeno, ljudi su sve duže zdravi i sposobni za duži radni vek. Zato se u mnogim evropskim zemljama podiže starosna granica za penzionisanje. Međutim, pitanje je zašto neki ljudi žele, a neki ne žele da rade duže.

Fotografija: Hasselblad

 Politike produženja radnog veka ne treba da budu fokusirane samo na starije ljude jer na odluku kada će se neko penzionisati utiče i to kako mu je ranije tekla karijera, navode naučnici koji istražuju činioce koji utiču na to koliko dugo ljudi rade.

Odluka se donosi pre starosti

Profesorka Katrin Komp sa Univerziteta u Helsinkiju dve godine je istraživala zbog čega neko želi da radi i kada stekne uslove za penzionisanje. Odgovor na to pitanje tražila je u celokupnom radnom veku ispitanika, a istraživanje u Finskoj sprovela je u sklopu projekta NoWork koji je finansirala EU.

Najznačajnije što je Komp utvrdila jeste da se odluka o radu nakon dostizanja granice za penzionisanje donosi mnogo pre starosti. Za to su delom odgovorna iskustva neke osobe u mladosti i srednjim godinama. Posebno zainteresovani za duži radni vek jesu osobe višeg obrazovnog nivoa i na “atraktivnim” radnim mestima na kojima se pred njih postavljaju izazovni zadaci.

“Rezultat je da su ljudi na takvim radnim mestima više zainteresovani za rad u poznim godinama”, kaže Komp i dodaje da je dobro zdravlje preduslov za duži radni vek, navodi se u časopisu Horizon.

Prema njenom mišljenju, politike produžavanja radnog veka zato ne treba da se fokusiraju samo na starije zaposlene.

“Ljude treba podsticati u mladosti i srednjim godinama, na primer promovisanjem učenja tokom celog života i ohrabrivanjem zdravih stilova života”, smatra Komp.

Komp sada radi na razvijanju alata pomoću kojeg će se utvrđivati verovatnoća da neko želi duži radni vek. Za početak, Komp analizira trajektorije u karijeri tražeći, na primer, periode nezaposlenosti ili periode u kojima radnici nisu radili jer su se starali o deci. Kasnije će istraživati da li je to u vezi sa godinama penzionisanja.

Taj alat bi bio koristan penzijskim fondovima i agencijama za zapošljavanje jer bi im omogućilo da utvrde trendove.

“Tako bi još bilo vremena da se interveniše pre nego što se problemi manifestuju”, smatra Komp.

Celoživotno učenje podstiče produžetak karijere

Konrad Turek sa Holandskog interdisciplinarnog demografskog instituta (NIDI) kaže da su obrazovaniji i obučeniji ljudi koji imaju bolje izglede za posao skloniji da rade duže, i kada ostare.

“To nije uzročna veza već akumulacija prednosti”, pojasnio je on.

Turek vodi projekat LEEP koji finansira Evropska zajednica, a u okviru koga se razmatra kako da duži radni vek postane poželjniji. Fokus je na ulozi obuke i razvoja u karijeri.

“Želim da ponudim praktične preporuke kako napraviti politike za učenje tokom celog života sa ciljem da se poveća starosna granica za penzionisanje i da to bude od koristi i zaposlenima i preduzećima”, kaže Turek.

Presudna uloga poslodavaca

Turek istražuje i koja je uloga poslodavaca u zadržavanju starijih radnika. Obuke mogu da privuku zaposlene da nastave da rade u kompaniji, ali istovremeno podižu starosnu dob u kojoj se izlazi na tržište rada.

“Uspeh politike zavisi od delanja i stavova poslodavaca. Oni treba da budu sposobni da efikasno upravljaju i starijom radnom snagom”, naglašava Turek.

Iako se duži radni vek često smatra nepoželjnim, to, smatra Turek, ne mora nužno da bude slučaj, posebno ako ljudi mogu da kontrolišu svoje vreme.

“Ljudi ne moraju da se drže postojećih pravila rada već mogu sami da uobliče način na koji će raditi”, objašnjava, dodajući da za neke dobitna kombinacija može da bude kraće ili fleksibilno radno vreme.

Uvođenje univerzalnog osnovnog prihoda

Produžavanje radnog veka nema iste posledice za sve tipove radnika.

Ajne Ni Lejme sa Nacionalnog univerziteta Irske u Galveju kaže da radnicima koji rade u fizički zahtevnim oblastima treba da bude omogućeno da se ranije penzionišu, s obzirom da oni i počinju da rade ranije. Mnogi od njih moraju da rade 50 godina da bi stigli do starosne granice za penzionisanje.

Ni Lejme je istraživala uticaj podizanja starosne granice za penzionisanje na različite grupe zaposlenih kod države u Irskoj i SAD. Ona je intervjuisala po 60 ljudi u Irskoj i SAD o njihovom radnom veku, uključujući žene i muškarce, ljude sa prekarnim i one sa sigurnim poslovima, one koji rade fizički i one koji na poslu uglavnom sede.

“Cilj projekta su dokazi na osnovu perspektiva i glasova samih starijih radnika”, istakla je Ni Lejme.

Preliminarni rezultati pokazuju da radnici u obe zemlje nisu spremni da rade i u poznom dobu. Ljudi koji rade na fizički zahtevnim poslovima obično kažu da ih zdravstveno stanje, poput bolova u leđima i nogama, sprečava da nastave da rade. Međutim, u SAD neki akademici kažu da bi bili srećni da rade duže jer uživaju u svom radu koji nije fizički naporan.

Ni Lejme smatra da su promene politike potrebne.

“Politike su iste za sve. Tako u državnu starosnu penziju idu svi u isto vreme u Irskoj i SAD bez obzira na pol ili zanimanje”, kaže ona.

Ta naučnica veruje da bi idealno rešenje moglo da bude uvođenje univerzalnog osnovnog prihoda, gde vlada građanima redovno isplaćuje određenu sumu za pokriće troškova života.

“Tako bi se prevazišli mnogi problemi žena, kao i ljudi čiji je rad prekarni”, uverena je Ni Lejme.

O problemu starenja stanovništva, govori i procena da će 2050. godine šest odsto Evropljana biti starije od 85 godina a 2080. godine odsto prema 2,5 odsto u 2016.

Izvor: Euroactiv


About the author

Penzin

Penzin je portal posvećen pitanjima starenja i poznih godina, kao i posledica koje će ovaj trend imati na pojedinca i društvo. Penzin edukuje, informiše i podseća na važne probleme i moguća rešenja za one koji se pripremaju ili su već u poznijim godinama, za one koji žele na vreme da razmotre sve mogućnosti, za one koji se staraju o ostarelim roditeljima, bakama i dekama. Za sve nas...

Tefter

Tefter

Draganova nagrada

Draganova nagrada - nagradni konkurs za najbolje putopisne priče i pesme starijih

Isplata penzija