Pesma sa III konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja putopisna pesma“.
Fotografija: Komiža, Ostrvo Vis
Krenusmo iz luke,
slušam motora zvuke.
Dok brod vodu seče,
nad morem se spušta veče.
Na pramcu voda bela kao pena,
u daljini nekog broda sena.
Na pučini plavoj
jedan brod smo sreli,
i za brodom jato galebova
belih.
Naš brod pređe veći deo puta,
iz mora izroni jedna tačka –
smeđe-žuta.
Lagano plovimo sve bliže,
iz mora postepeno raste –
Vis se uzdiže.
Srebrna plaža tu je gde
se uživa i druguje.
Maestral sa mora piri,
s četinara miris širi.
Na plaži, obluci beli
od sunca vreli,
beli, glatki
i okrugli kao jaja,
okolo šum mora
i kupača graja.
Miris smole i lavande
kroz vazduh se širi,
kao gljive posle kiše po plaži šeširi.
Tek u smiraj dana tišina zavlada,
sve se smiri,
noć na plažu,
na Vis pada.
