Neneci žive u Sibiru nomadskim životom svojih predaka. Život im je neraskidivo vezan za krda irvasa od kojih dobijaju meso i krzno od kog prave odeću i šatore…
Neneci, autohtono stanovništvo Sibira, stanuju danas uglavnom na Jamalskom poluostrvu.
Govore jezikom uralo-finske grupe koji se deli na više dijalekata. Trgovina od koje žive, olakšana je jer svi govore ruski koji je nametnut
za vreme Staljinove vlasti kada su Neneci bili obavezni da šalju decu u škole. Tome su oni pružali otpor pošto je to zahtevalo da se žene i deca priviknu na sedelački način života.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Neneci su nomadi čiji život je neraskidivo vezan za krda irvasa. Prema verovanju, između Neneca i irvasa sklopljen je savez: irvasi će davati hranu, obuću i skloništa Nenecima, a oni će ih zauzvrat pratiti i braniti tokom njihovih seoba. Ishrana Neneca zaista se zasniva na mesu i krvi irvasa, a žene od njihovog krzna šiju obuću i odeću. Muškarci nose malice, svojevrsne dugačke jakne kod kojih je krzno okrenuto ka telu, a koža ka spolja.
Kada su veće hladnoće (temperatura se spušta i ispod -50°C), preko malice se oblači i gus kod koga je krzno okrenuto spolja. Tako obučeni, mogu i da spavaju napolju, na snegu, sa svojim irvasima. Ženska krznena jakna zove se jaguška.
Tradicionalni dom – čum pravi se takođe pomoću koža irvasa koje se slažu na drveni kostur. U čumu važno mesto igra „staramajka čuma“, obredna sveta lutka koja čuva dom i porodicu. Među Nenecima ima pravoslavaca, ali je šamanistička kultura i dalje živa.
Neneci su poznatiji kao Samojedi, pre svega zahvaljujući istoimenoj rasi pasa koja je, kao i irvasi, deo života ovih plemena. Ovaj naziv je pogrdan (što se može razumeti i na srpskom), te se danas ne koristi.
Na slici je prikazan deo fotografije Džimija Nelsona iz serije „Before they pass away“ u kojoj prikazuje plemena koja polako izumiru