Kineske maske su služile zastrašivanju demona i zlih duhova, a danas se koriste i u operi kao i za ukrašavanje vrata i prozora…
Kineske maske nekada su imale isključivo obredni značaj. Bile su poznate još u XVI veku pre n.e. Tada su predstavljale strašne i opake likove jer su nošene tokom ceremonija u kojima su plašeni demoni i zli duhovi.
U vreme dinastije Tang (618-907) ceremonija se više ne organizuje samo u cilju teranja demona već se pretvara u proslavu. Ali tek za vreme dinastije Sung (960-1279), ona postaje vrsta razbibrige.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Pod uticajem kineske opere, izmenjeni su i sadržaj i forma. Umetnički izraz je prešao od plesnog ka pozorišnom. Predmet kulta u ovim ceremonijama postali su i budizam, taoizam i konfučijanizam. Predstave zastrašujućih maski postepeno su zamenjene predstavama ličnosti.
Prema upotrebi, kineske maske možemo razvrstati u dve grupe: maske namenjene određenim obredima ili lokalnoj operi i maske za ukrašavanje ili teranje zlih duhova koje se kače na vrata i prozore.
Danas se prave od različitih, lako dostupnih materijala, dok su u prošlosti izrađivane od plemenitih, kao što su zlato i žad.