Najniže poljoprivredne penzije kroz radar države, pravosuđa i advokature

Najniže poljoprivredne penzije kroz radar države, pravosuđa i advokature
Bojan Radak, album "Boje ruja na Đerdapu"

Pre godinu dana, portal Penzin je objavio intervju sa advokatom koji je želeo da ostane anoniman, ali je bio voljan da objasni našim čitaocima šta se to dešava sa tužbama zbog neusklađenih poljoprivrednih penzija.

Advokatica Zorica Tršić, pod punim imenom i prezimenom, reaguje na ovaj tekst koji je više podseća na izjave osobe iz PIO fonda nego na intervju nekoga ko zastupa poljoprivredne penzionere.

Problemi vezani za poljoprivredne penzije oslikavaju, u mnogim aspektima, probleme odnosa PIO fonda prema penzionerima uopšte. A ta slika nije nimalo lepa…

Fotografija: Bojan Radak, album Boje ruja na Đerdapu“

Pre godinu dana, tačnije 16.6.2016. godine, u vreme pokretanja velikog broja parnica protiv Fonda PIO zbog najnižeg iznosa poljoprivrednih penzija, Penzin je objavio intervju sa neimenovanim advokatom pod naslovom Tužbe zbog neusklađenih poljoprivrednih penzija.

Intervju je više podsećao na izjave „neimenovanog izvora“ iz Fonda PIO, nego na intervju advokata koji je uspešno zastupao poljoprivredne penzionere u pravosnažno okončanim postupcima, pokrenutim zbog nižeg od najnižeg iznosa poljoprivredne penzije.

Intervjuisani advokat je istakao da već nekoliko godina zastupa poljoprivredne penzionere i da se ti postupci završavaju pozitivnim ishodom, daleko od radara države i javnosti i ukazao da, kako slučajevi postaju sve obimniji sa većim brojem učesnika, stvari će se verovatno uskoro promeniti.

Obzirom da sam kao stručni saradnik na priznavanju prava, direktor Filijale i advokat, prisutna neprekidno bezmalo četiri decenije u penzijskom i invalidskom osiguranju, odavno sam upućena da ničim izazvane izjave Fonda za medije, nemaju za cilj redovno obaveštavanje javnosti, nego pripremu novih ili zataškavanje postojećih malverzacija.

Iz intervjua se nedvosmisleno i neposredno moglo zaključiti da se rešenje direktora Fonda od 26.01.2011.godine, o utvrđivanju najnižeg iznosa penzije u iznosu od 11.744,81 dinar, doneto u smislu čl.76. Zakona o PIO, odnosilo na sve korisnike najnižeg iznosa penzije, uključujući i poljoprivredne penzionere, zbog čega su sudski postupci, sasvim razumljivo, okončani pozitivnim ishodom za intervjuisanog punomoćnika i njegove klijente. Enigma, zašto su vođeni daleko od radara javnosti i države, takođe je u intervjuu razjašnjena.

Intervjuom su potvrđene glasine, da su advokati, lično poznati Odeljenju za zastupanje i Odeljenju za normativnu delatnost, pozvani ubrzo po objavljivanju predmetnog rešenja u „Službenom glasniku“, da pokrenu parnice, za koje je bilo potpuno izvesno da će imati pozitivan ishod, a niko to nije mogao unapred i bolje da zna osim službenih lica, koja direktoru Direkcije pripremaju rešenja o usklađivanju penzija, i pravnih zastupnika, koji na sudu brane interese Fonda. Kolega advokat ne navodi da li se pozitivan ishod postigao na prvom ili drugom stepenu, pa se može pretpostaviti da se Fond odrekao prava na žalbu, kako bi presude što pre postale pravosnažne i izvršne.

Iz teksta se zaključuje da je postavljen uslov da se ne talasa, ali do talasanja je nužno moralo doći, jer nema strogo poverljive informacije Fonda koja nije na prodaju, samo ako se nađu kupci koji će prihvatiti ponuđenu cenu.

Zato i dolazi do uznemirenja u Direkciji jer:

„… stvar počinje da se ubrzava i slučajevi postaju obimniji sa većim brojem učesnika i stvari će se verovatno uskoro promeniti“, ističe intervjuisani, koji je dobio zadatak da stvar malo uspori, a navalu smanji.

Taj deo izjave je bio jasan signal da je Direkcija fonda u problemu i da je spin-majstorima Fonda naloženo da hitno preduzmu aktivnosti kojima će se izvršiti uticaj na advokate, koji nisu „zaštićeni punomoćnici saradnici“, da ne podnose odnosno da povuku tužbe.

U tom smislu treba razumeti efektno upozorenje da sa ovolikom zainteresovanošću, cela priča dolazi i državi „na radar“. Moram da priznam da tada nisam do kraja razumela kome je ovo upozorenje upućeno: Fondu, državi ili nama advokatima, koji nismo bili obuhvaćeni planiranim brojem parnica.

Broj nas, advokata, koji se nismo obratili Fondu radi izdavanja dozvole za zastupanje poljoprivrednih penzionera, iz dana u dan se povećavao pa je Fond bio prinuđen da zaustavi tu akciju porukom:

Iako ima zakonskog osnova i teoretski je čista situacija za tako nešto, interes bi imali i advokati i klijenti, ma kako to zvučalo (a zvuči odlično), ipak, to je preveliki iznos za državu.“  (Kakvo dirljivo razumevanje advokata koji je dobio kvotu od Fonda)

A onda odmah zatim sledi i predviđanje da će država to rešiti nekim novim lex specialis-om, ili na drugi način, umesto da uđe u proces plaćanja.

I tako poštovani kolega, koji je na početku intervjua tvrdio da ima zakonskog osnova i da već nekoliko godina ispod radara javnosti uspešno okončava postupke, pri kraju intervjua, menja iskaz i zabrinuto nagoveštava, da su male šanse za uspešan epilog, jer bi se onda potegla priča i sa drugim penzijama koje, takođe, ne samo da nisu usklađivane, nego su još bile i smanjene.

Kolega advokat, ne samo da je prošle godine bio odlično obavešten o budućim sporovima, nego je čak unapred znao da će se država u parnicama koje smo pokrenuli, pozivati na svoje zakone o budžetu, pa je taj zakon zaista i istican kao razlog u odgovorima na tužbu.

Iako priznaje da je nekoliko godina živeo od pozitivnog ishoda u parnicama zbog najnižeg iznosa poljoprivrednih penzija, to mu više ne izgleda realno, po svemu sudeći, iz razloga što su „miran tok pomutile velike kancelarije koje su generisale ogroman broj tužbi„.

I eto, opet solomonskog zaključka, da miran tok džeparenja korisnika poljoprivrednih penzija, od strane Direkcije fonda, a po osnovu njihove diskriminacije poljoprivrednih penzionera, remete advokati iz velikih kancelarija, koji su skupili i po nekoliko hiljada punomoćja.

Zamena teza koju Fond sa izvršnom vlašću plasira javnosti, uvek kad se otkrije sistemska zloupotreba, sastoji se u tome da se dokaže, da nije kriv Fond što masovno zloupotrebljava prava građana i prisvaja deo njihovih zakonskih penzija, nego advokati koji zastupaju oštećene građane.

I najzad tekst se završava retoričkim pitanjem:

„Da li će se država opet mešati u rad sudstva ili ne, videćemo.“

Na retorički postavljeno pitanje, posle godinu dana od pokretanja postupaka, može se, na osnovu činjeničnog stanja, dati pouzdan i potvrdan odgovor: da se država u sporovima poljoprivrednih penzionera umešala u rad sudstva na potpuno otvoren i neposredan način.

Drugačije nije ni moglo, obzirom da Fond PIO nema ni stručni kapacitet ni moralni potencijal na osnovu čega bi uspeo u ovom sporu, što je bilo jasno odmah po objavljivanju amaterski falsifikovane Ispravke u „Sl. glasniku“ pet godina posle donošenju rešenja i izvršene diskriminatorske isplate najnižeg iznosa penzija iz koje su isključeni poljoprivredni penzioneri.

Strahujući od posledica koje bi mogle nastupiti, ako se Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu ne umeša u sudski postupak, direktorka Fonda PIO, Dragana Kalinović, u panici se obraća Ministarstvu da dostavi stručno mišljenje u vezi najnižeg iznosa poljoprivrednih penzija, a zbog, kako je naglasila , „postupanja pojedinih sudova„. Očigledno, onih sudova čije sudije nisu dozvolile da im Fond Ispravkom, potcenjuje inteligenciju i koje su na osnovu nespornih i verodostojnih, a ne faksifikovanih dokaza, donele zakonitu presudu.

Ministarstvo je hitno reagovalo i Mišljenje je direktno uručivano sudijama na ročištima, sa pismenom napomenom da je svako drukčije tumačenje izričito suprotno zakonu, pa ostavljam na ocenu čitaocima, da li je to mešanje u rad sudstva.

Međutim, kako je ipak postojala bojazan da sudije koje misle svojom glavom, mogu da odbiju presuđivanje „po Vulinu“, to je u Direkciji fonda predložena strategija da se koriste svi raspoloživi resursi Fonda i da se sve aktivnosti usmere ka ostvarenju cilja tj. odbijanju tužbenih zahteva.

Istovremeno, razmatrano je kome bi, od svih predsednika apelacionih sudova, najviše pogodovalo u datom društveno-političkom trenutku, korišćenje poznatih resursa Fonda, penzionisanja supruge, zapošljavanje dece u Direkciji fonda, rekreacija ljubavnice u nekom od RH centara ili uticajne veze sa Ministrom radi produženje mandata po mogućstvu doživotno.

Takav predsednik suda bi bio podoban da inicira zajednički sastanak svih apelacionih sudova, koji bi povodom spora male vrednosti, obavezno zauzeli stav da poljoprivrenim penzionerima ne pripada najniži iznos penzije u istom iznosu kao ostalim korisnicima ovog prava, bez obzira što pripadaju jedinstvenom penzijskom i invalidskom sistemu i ustavnom uređenju Republike Srbije.

Iz krugova bliskih direktoru Fonda Dragani Kalinović, saznaje se da je na inicijativu odabranog predsednika jednog od apelacionih sudova, održan zajednički sastanak svih apelacionih i Vrhovnog kasacionog suda, na kome je usvojen jednoglasan odgovor da se rešenje direktora Fonda, na radost direktora i celog Fonda, ne odnosi na poljoprivredne penzionere, kao što se ni odredbe o penzinisanju po sili zakona, ne primenjuju na sve predsednike sudova. Naručeni sastanak apelacionih sudova održan je u martu ove, 2017. godine, a jednoglasno usvojen odgovor još nije objavljen na sajtu apelacionih i Vrhovnog kasacionog suda, verovatno iz razloga što ta informacija nije od značaja za poljoprivredne penzionere i advokate, već samo za Fond i predsednika suda, a njima je odgovor bio poznat i pre sastanka.

Da li se država umešala u rad sudstva ostavljam na ocenu čitaocima, a ministra Aleksandra Vulina i donosioca rešenja o utvrđivanju najnižeg iznosa penzije, Draganu Kalinović, direktora jedinstvenog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i sudije apelacionih sudova koje su jednoglasno usvojile nametnuti odgovor, podsećam da se najnižim iznosom penzije obezbeđuje minimum materijalne i socijalne sigurnosti korisnika penzije i obezbeđuje veći iznos penzije od dužine i obima ulaganja sredstava za penzijsko i invalidsko osiguranje njenog korisnika.

Za one kojima nije jasno, treba pojasniti da je najniži iznos penzije, u suštini dodatak, koji ne zavisi od staža i uplaćenih doprinosa, niti se obračunava po istom metodu kao penzija, već predstavlja razliku između zakonskog iznosa penzije i iznosa čija se visina određuje na osnovu podataka državnog organa nadležnog za statistiku.

Poljoprivrednici plaćaju doprinose na istu minimalnu osnovicu u istom procentu od osnovice kao i osiguranici iz osiguranja zaposlenih i osiguranja samostalnih delatnosti odnosno kao nezaposlena lica koja su prijavljena na dobrovoljno osiguranje pa ne postoji nijedan osnovan ni opravdan razlog da im se u jedinstvenom sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja isplaćuje niži iznos od najnižeg.

Sada je od svega najpotrebniji glas razuma sudija apelacionih sudova i pokretanje inicijative da se zauzeti stav promeni, ali ne zbog poljoprivrednih penzionera, nego zbog odbrane dostojanstva sudija i ugleda sudske profesije.

Sa druge strane, sve je očiglednija potreba za osnivanjem udruženja poljoprivrednih penzionera radi aktivnog uključivanja u praćenje pojava vezanih za ovu kategoriju stanovništva i zaštitu njihovih prava i pravnih interesa, preko Ustavnog suda do Evropskog suda za ljudska prava.

Adv. Zorica Tršić,
Punomoćnik poljoprivrednih penzionera

6 komentara

  • Resenje direktora RF PIO od 26.01.2011. godine koje je objavljeno u Sluzbenom glasniku Republike Srbije br. 4 od 28.01.2011. godine sa ispravkom navedenog resenja koja je objavljena u Sluzbenom glasniku Republike Srbije br. 77 od 14.09.2016. godine a kojim je na osnovu clana 76 stav 2 Zakona o PIO utvrdjen najnizi iznos penzije od 01.01.2011. godine u iznosu od 11447,81 dinara je akt tehnicko sprovedbenog karaktera koji je donet na osnovu Zakona o PIO i moze se na osnovu tog zakona primeniti samo na korisnike starosnih i invalidskih penzija iz osiguranja zaposlenih i samostalnih delatnosti a ne i na korisnike starosnih i invalidskih penzija iz osiguranja poljoprivrednika iz razloga jer je u clanu 76 stav 3 Zakona o PIO jasno navedeno da se najnizi iznos starosne, odnosno invalidske penzije za osiguranike poljoprivrednike utrvrdjuje u iznosu od 9000 dinara na dan 01.01.2011. godine i da se ovako utvrdjen najnizi iznos penzije dalje uskladjuje na nacin na koji se uskladjuju penzije u skladu sa Zakonom o PIO. Dakle ovde ne postoji sporna pravna situacija jer je clan 76 Zakona o PIO u potpunosti jasan. E sad da li je taj stav 3 clana 76 Zakona o PIO u skladu sa Ustavom to je druga prica ali dok god je na pravnoj snazi sudovi su duzni da ga primenjuju i tu ne vidim nista sporno.

    Odgovori
    • Obzirom da je rešenje doneto 26.01.2011.godine, a Ispravka skoro 6 godina kasnije, tj. 14.09.2016.godine, jasno je da je situacija mnogo spornija, nego što na prvi pogled izgleda. I to nije sporna samo za korisnike iz poljoprivrednog osiguranja, nego u istoj , ako ne i u većoj meri za službeno lice koje je radilo nacrt rešenja Direktora Direkcije, za lice koje je vršilo kontrolu rešenja, a posebno za službeno lice, koje je poslalo Ispravku „Sl.glasniku“, kojom je definitivno potvrđeno da se rešenje do donošenja Ispravke, odnosilo na sve korisnike najnižeg iznosa. Ako je bilo nesporno da se ne odnosi na poljoprivrednike čemu onda objavljivanje Ispravke.
      Jedna institucija od državnog značaja, koja po sistematizaciji zapošljava stotine diplomiranih pravnika, morala bi da zna da se Ispravkom ne mogu menjati stečena prava utvrđena upravnim aktom.A naročito ne kad je isplata već vršena u smislu člana 76.zakona, a ne u smislu čl,76.st.2.zakona.
      Članom 209.ZUP-a, može se ispraviti greška u slovima i brojevima,a nikako zakonski osnov , a posebno ako se Ispravka objavi , a prethodno ne donese zaključak o ispravci, što je ovde slučaj,
      Čak i da je donet zaključak o ispravci greške, a pouzdano se zna da nije, jer je rešenje moralo da se odnosi na sve korisnike jedinstvenog penziskog i invalidskog sistema, taj zaključak je pored ostalih elemenata morao da sadrži broj i datum zaključla i potpis lica,koje je donelo rešenje, tj.Direktora fonda, a ne uopštenu konstataciju „iz Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja“.
      Da je situacija sporna dokazuje se i time što se održava sastanak svih apelacionih sudova povodom spora male vrednosti, a predmet spora je navodno nesporan. Da li je to znači da su sporne stručne sposobnosti sudija osnovnih sudova, koje bez tutorstva Ministarstva rada i mišljenja kolega iz apelacionih sudova ne bi umeli da rešavaju sprove male vrednosti.I poslednje , čemu tajnovitost i neobjavljivanje stava apelacionih sudova, ako je sve odrađeno u skladu sa stručnim i etičlim kriterijumima.

      Odgovori
      • Ponovicu jos jednom. Na osnovu Ustava Republike Srbije podzanski akti medju kojima je i ovo resenje koje predstavlja akt tehnicko sprovedbenog karaktera moraju biti u skladu sa zakonom sto je i ucinjeno kada je u pitanju sam iznos najnize penzije za korisnike starosne i invalidske penzije u osiguranju zaposlenih i samostalnih delatnosti. Medjutim prilikom sastavljanja ovog resenja doslo je do ociglenog propusta i navedeno resenje nije sroceno u skladu sa zakonom tj cl. 76 Zakona o PIO. Zakon ima jacu pravnu snagu gde se tom prilikom u clanu 76 Zakona o PIO jasno razdvaja iznos najnize penzije korisnika starosnih i invalidskih penzija u osiguranju zaposlenih i samostalnih delatnosti od korisnika starosnih i invalidskih penzija u osiguranju poljoprivrednika i u tom smislu nema sporne pravne situacije. Pozeljno bi bilo podneti inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti clana 76 Zakona o PIO u delu koji regulise najnizi iznos starosne i invalidske penzije korisnika u osiguranju poljprivrednika i ako Ustavni sud proglasi navedeni deo clana neustavnim tek nakon toga ide tuzba ili vansudsko poravnanje.

        Odgovori
  • Pingback: Poljoprivredne penzije - iz ugla države, pravosuđa i advokature | Direkta

  • Zakonom o opštem upravnom postupku striktno je određeno šta se smatra očiglednim netačnostima u rešenju pa se pod očiglednom netačnošću svakako ne smatra pogrešan zakonski osnov. Uzgred zakon ne poznaje propust , a bilo bi potpuno neprimereno da se Fond kao institucija od državnog značaja, poziva na propust , jer se propusti u upravnom postupku ne praštaju ni neukim strankama.
    Republička organizacija za socijalno osiiguranje , sa drugim po veličini budžetom u državi, mora da ima vrhunske stručnjake u pravnom i finansijskom sektoru, jer se u takvim organizacijama, propusti mere milijardama pa sigurno nije u pitanju propust , već pogrešna procena, da će se na osnovu rešenja Direktora obezbediti i opredeliti sredstva za sve korisnike, a isplata vršiti selektivno, kako bi se ostvarila ušteda i izvršila prenamena sredstava Propusti takve vrste a u korist Fonda nisu nepoznati javnosti, kao na pr.pogrebni troškovi, pa ako prođe, prođe.
    Pošto je Fond , kao tuženi na ročištima isticao kao glavni razlog za osporavanje tužbenog zahteva, Ispravku, nije na odmet vratiti se na propis ZUP.a, pa oceniti da li samo po sebi objavljivanje Ispravke, posle skoro 6 godina, može da ima pravno dejstvo, ako prethodno nije donet poseban zaključak o ispravci greške. Pošto zaključak, provereno nije donet, Fond se može ponovo pozvati na učinjeni propust i tako u nedogled, jer za propuste u Fondu nije propisana odgovornost .
    Sa pravnom suštinom rešenja stoji malo drugačije. Zakonitost i pravilnost rešenja nije dovedena u pitanje, proteklih godina, niti se Fond žalio na prvostepene presude donete u korist poljoprivrednih penzionera pa su one u rekordnom roku postale pravosnažne. Rešenjem Direktora fonda je 28.01.2011.godine, je zasnovan pravni odnos, iz rešenja i pravosnažnih presuda , proistekla su prava za korisnike najnižeg iznosa penzije , kao što je za Fond zasnovana obaveza da u utvrđenom iznosu isplati najniži iznos svim korisnicima poljoprivrednih penzija.
    Da je jedina opcija inicijativa za ocenu ustavnosti, ne bi Sektor za normativnu delatnost kad su suđenja započela, telefonom panično „Sl.glasniku“ poslao hitnu poruku o Ispravci, koja ne postoji, ne bi Ministarstvo donosilo obavezujuće uputstvo za postupanje sudija i ne bi se u rešavanje spora male vrednosti uključile najviša izvršna i sudska vlast.

    A što se tiče iskustva sa postupanjem Fonda po odlukama Ustavnog suda, treba podsetiti na odluku o neustavnom obračunu kamata po konformnoj metodi, povodom koje je Fond PIO uputio svojim filijalama strogo pov.Uputstvo da se kamate kad su korisnici penzije dužnici i dalje zaračunavaju po neustavnoj konformnoj metodi, a po propocionalnoj za slučaj da je dužnik Fond PIO .
    Ovim je samo potvrđeno da smo daleko od zakonitog rada Fonda i samostalnosti i nezavisnosti sudstva. Ćutanje Fonda o ovome je zaista gromoglasno i može se tumačiti na razne načine.
    Upravo zbog toga je dobrodošao svaki komentar , koji može da doprinese razrešavanju nedoumica u vezi poljoprivrednog osiguranja pri čemu se misli ne samo na aktuelne parnice, već sveukupnost odnosa u penzijskom osiguranju poljoprivrednika, u kome oni predstavljaju osiguranike i korisnike ne drugog , nego devetog i desetog reda.

    Odgovori

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *