Mozak popunjava jezičke propuste kako bi stvorio smisleno značenje, baš kao što popunjava senzorne praznine da bi stvorio iskustvo stvarnosti bez greške. Stvara svet prema svojim očekivanjima!
Mozak tretira reči na isti način kao što tretira senzorne podatke. Njegovo kompulsivno stvaranje obrazaca preslikava se iz oblasti senzornih i na oblast intelektualnih podataka. Mozak popunjava jezičke propuste kako bi stvorio smisleno značenje, baš kao što popunjava senzorne praznine da bi stvorio iskustvo stvarnosti bez greške.
Tokom vremena, mozak postaje izuzetno vešt u ignorisanju, dodavanju ili prilagođavanju jezičkog materijala tako da ceo jezički doživljaj, usmeni ili pismeni, dobije smisao. Sličnost između popunjavanja čulnih i jezičkih propusta je neobična stvar. U oba slučaja, krajnji cilj je da mozak stvori veštački besprekornu, koherentnu stvarnost.
Postoji nekoliko igri ekvivalentnih optičkim iluzijama koje ovo ilustruju. Njih Nensi di Tertr naziva kognitivnim iluzijama. Npr. od ljudi se traži da kažu koliko puta se pojavljuje određeno slovo u rečenici koju su pročitali. Velika većina ljudi obično zanemari to slovo kada je ono deo npr. predloga.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
U tom jednostavnom zadatku ljudi stalno prave greške. To, međutim, nije do inteligencije ili vida. Radi se o stvarnju obrazaca. Mozak je rešio da određeno slovo broji samo kada se pojavljuje u dovoljno značajnim rečima kao što su imenice i pridevi, a česte i uobičajene predloge tretira kao skromne pomoćnike koji imaju pomoćno značanje, pa faktički postaju nevidljivi.
Mozak organizuje svet prema svojim očekivanjima.
Serijal tekstova „Mozak nas laže, hvala mu na tome“ napisan je na osnovu knjige Nansy du Tertre „Psychic Intuition: Everything You Ever Wanted to Ask but Were Afraid to Know„