Priča sa III konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja priča o putovanju u inostranstvo“.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Atinski kvart Plaka
Skoro će ponoć. Ne gledam na sat, ali osećam. Na kraju to nije ni važno. Vreme prestaje da teče i ustupa mesto mojim mislima, mojim željama da dokučim ima li beskraj kraj. Da ponovo po koji put osetim miris mora, brodova sa jedrima punim dobrih vetrova. Znam, i ovog jula biće ponovo odredište Grčka, zbog neizbrisivih delova svoje istorije i neponovljivih prirodnih lepota.
Spakovala sam svoje stvari još u toku dana i s nestrpljenjem očekujem društvo da me pokupi i da krenemo na put do aerodroma u Beogradu, a onda do mesta Glifada u Grčkoj. Susret u Beogradu je uobičajen – prozivka grupa, sredovečni i malo stariji turisti, mi evo, već komuniciramo između nas, jer smo svi pošli ka istom cilju.
Za sat i nešto, već smo bili nadomak Atine, koja je još uvek blistala u svom noćnom sjaju. Po sletanju na aerodrom sa stvarima smo se uputili prema hotelu „Feniks“, tik uz aerodrom. Dugo sam se šalila sa mojim prijateljima da su mi avioni proletali kroz otvoren prozor sobe. Imali smo vremena da se odmorimo, a u holu hotela nas je čekao veoma bogat program, praktično sedam dana obilazak Grčke i sedam dana izležavanja na suncu. Svako je mogao da izabere šta hoće od programa.
Prvi dan nam je prošao u razgledanju i u upoznavanju Glifade, tog najlepšeg primorskog predgrađa Atine sa mnogobrojnim vilama, koje su se jedva primećivale od cveća, drveća i mediteranskog zelenila, sportskih terena, plaža. Jednostavno, ovo je mesto gde stanuju bogati, a da li su srećni pitao se mladi bračni par koji je pošao na medeni mesec i koji je virio kroz ogradu u te skrivene vile.
Sutradan cela grupa se prijavila za prvi program koji se nudio – Atina danju. Krenuli smo modernim autobusom, vodič nam je poželeo dobrodošlicu i nastavio priču da je grčko more ženskog roda jer su se bogovi kupali u njemu. Pitao je da li u autobusu ima neudatih devojaka i neka pogledaju sa leve strane na veliko brodogradilište, čiji su vlasnici braća, od kojih je jedan neoženjen, i da će on lično posredovati u upoznavanju, pa da mu javimo do kraja putovanja. Ne znam samo da li je svim neudatim devojkama nudio upoznavanje ovog leta.
Polako smo se približavali Atini, toj staroj dami kako je mnogi nazivaju, čiji mermerni sjaj prkosi zracima sunca na plus 35 stepeni, toj staroj dami gde se susreću stari i novi svet. Ime je dobila po boginji mudrosti Atini, koja je ratovala sa Posejdonom oko imena i, naravno, svojom mudrošću pobedila.
Približavajući se Atini nazirao se Akropolj, ta građevina vidljiva iz bilo kog dela grada sa svojim belim stubovima koji se uzdižu put neba, kao simbola ljudske genijalnosti i od kojih zastaje dah. Naš vodič podrobno objašnjava drevnu istoriju nastanka Akropolja. Ispod Akropolja nalaze se ostaci Agore, antičkog građanskog centra Atine, Dionisov teatar gde su izvođeni komadi velikih Sofokla i Euripida.
Trg Sintagma – parlament Grčke i neobično obučeni gardisti ispred palate koji se smenjuju svakog sata. Ovde su i mnogi muzeji, poput novog muzeja Akropolja, ostaci Zevsovog hrama u čiju su se čast održavale Olimpijske igre i od kada počinje računanje vremena kod starih Grka.
Pored Zevsovog hrama nalazi se i nacionalni park sa mnogo stabala donetih iz celog sveta. Značajni su i trgovi Omonia – srce Atine i Kolonaki – umetnička četvrt i ekskluzivni deo grada sa prestižnim radnjama svetskih dizajnera i cena od kojih boli glava, ali je vredelo videti.
Pri kraju našeg dana u Atini, obišli smo luku Pirej, pomorski centar kroz koji prolaze mnoge međunarodne linije, kao i sve brodske linije za grčka ostrva. Moram da priznam da nikada do tada nisam videla tolike svetske brodove. U luci Pirej je sniman i film sa čuvenom Melinom Merkuri „Deca Pireja“, čiju smo pesmu nekada rado pevali.
Obišli smo i čuvenu grčku pijacu poznatu po bučnosti i reklamiranju svojih proizvoda i videli bezbroj vrsta riba. Vratili smo se u hotel umorni ali prepuni emocija čekajući nove programe: Korint, Peloponez, Argolida, Epidaurus, Mikena, Delfi, krstarenje ostrvima.
Umorni od svih ovih programa, poželeli smo da posetimo čari čuvenog grčkog noćnog života – Atina noću. Ispred hotela čekao nas je vodič i autobus sa vozačem koji je imao iznanađenje za nas. Poveo nas je na brdo Likavitas, odakle se vidi cela Atina. Malo smo se mučili dok smo došli do vrha jer je puno serpentina, ali zahvaljujući vozačevoj upornosti i spretnosti, ostvarili smo cilj da vidimo celu Atinu u večernjem sjaju.
Vozačevom spretnošću polako silazimo s brda i upućujemo se u boemsku četvrt Plaku, gde su nas Grci, uz večeru, muziku i gostima iz celog sveta, učili grčkim igrama i kako da razbijamo tanjire uz zvuke buzukija – jedinstveno i neponovljivo, jer nam se činilo da su sve vreme bogovi sa nama, a Grci kažu – ako niste bili u Plaki, probali suvlaki, slušali sirtaki, pili njihovo vino retsinu – niste ni videli Atinu.
Ko zna koliko bi nam još dana trebalo da upoznamo ovu staru damu i sve u njoj što je čini jedinstvenom i neponovljivom. Čudni su ovi Grci, koji su svaki kamen pretvorili u Boga i stvorili mit o njemu, a ja opčinjena tom mitologijom, tradicijom, oplemenila svoju dušu i to me i danas drži.
Milka Ignjatović, rođ. 1945. godine
Volonter Crvenog krsta, Kragujevac