Tokom proteklih pet godina, 12 istraživačkih timova Nacionalnog švajcarskog istraživačkog programa „Matične ćelije i regenerativna medicina“ (PNR 63) istraživalo je ulogu matičnih ćelija u različitim bolestima: dijabetes, srčani udar, tumor mozga, Parkinsonova bolest…
Naučnici su, pre svega, istakli važnu ulogu regulacije matičnih ćelija. Na primer, razvoj krvne ćelije iz matične ćelije nije kontrolisan samo genima: regulatorni mehanizmi aktiviraju i deaktiviraju nekoliko gena odjednom. Ovi mehanizmi moraju se razmotriti tokom razvoja leka.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Proučavan je, takođe, razvoj tumora iz matičnih ćelija. Dva tima su pokazala da potencijalna opasnost ne leži samo u matičnim ćelijama: ona podjednako dolazi i iz prelaznih oblika nezrelih ćelija koje nazaduju i ponovo postaju matične ćelije pre nego što se pretvore u ćelije tumora.
– Važno je prepoznati razliku između benignog i malignog rasta. Moći ćemo da koristimo matične ćelije u medicini tek kada budemo znali da kontrolišemo njihov rast – naglašava Lukas Somer, profesor na Univerzitetu u Cirihu i šef jednog od projekata PRN 63.
Sa druge strane, istraživački tim Pedra Herere sa Univerziteta u Ženevi pokazao je da ćelije pankreasa poseduju iznenađujuću moć transformacije. Ćelije koje proizvode insulin mogu se rekonstruisati iz srodnih ćelija pankreasa.
Ovo otkriće moglo bi predstavljati revoluciju u lečenju dijabetesa: umesto ubrizgavanja egzogenog insulina, možda ćemo, jednog dana, moći da izazovemo ćelije organizma da ga direktno proizvode.
U drugom projektu, tim Ralfa Milera sa ETH fakulteta u Cirihu razvio je novi materijal koji može da zameni ljudsku hrskavicu. Ova nanoceluloza mogla bi da posluži za rekonstrukciju ušne školjke ili za popravljanje oštećene hrskavice kolena. Obogaćena ćelijama pacijenta, ona može da posluži kao osnova za razvoj prirodnih tkiva. Ovaj materijal je već testiran na životinjama, piše CNF.