Priča sa II konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“ u kategoriji „Najbolja priča o putovanju u inostranstvo“.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija: Stathis Chionidis, Amsterdam
Kad govorimo o najvećem izvozniku cveća na svetu, sa aerodromom Shiphol (drugi po veličini u Evropi), rafinerijom u Roterdamu i drugim velikim znamenitostima – govorimo o bogatstvu Holandije.
Roterdam, Nat i Amsterdam su jednim delom osam metara niži od nivoa Severnog mora, zato se ova zemlja još zove i Nizozemska.
Višenedeljni boravak u prelepoj maloj zemlji, okružena svojom decom, zajedničkim šetnjama i druženjem, sve je dobijalo na lepoti. Različiti događaji su me činili svakim danom sve srećnijom. Leto, toplo more, ljudi, šetnja cvetnim poljima, odaju utisak da sam u raju. Prolazili smo brodom Roterdamskom lukom, videli Severno more (za koje mislim da nema kraja), Haški tribunal, brodove, jahte, vetrenjače, galebove, autoputeve, nebodere na vodi, pokretne mostove, metroe… Uživala sam ispunjena osećanjem kao da sam u raju. Vreme je tako brzo odmicalo…
Kako se rastanak približavao, sve je dobilo drugo značenje, želeli smo da i dalje budemo skupa, što je bilo neizvodljivo.
Povratak, emocije.
„G8, ne zaboravi“. Rastanak, skrivam osećanja, glumim da je sve OK. Prođoh kontrolnu carinu, suze naviru, koraci sitni, ne osećam tlo pod nogama, opet suze, rastanak, ne znam i što znam. Pomislih da odande neću izaći. Ljudi svih nacija. Niko ništa ne govori, svako hita svome pravcu. Avioni razno-raznih veličina, svih boja, dolaze i odlaze iz raznih pravaca, jednostavno kao ptice na nebu, ukrstilo se sa svih strana. Strah je sa mnom, znam da treba da pratim „G8“, u momentu se na tabli sve pogubi, da li da krenem pokretnom trakom, ne, opet sam sigurnija polako pešice. Preslišavam se: „Sorry, sorry“, da se izvinim nekome i da pitam, ali šta da pitam? U momentu se pojavi pravac i tako naizmenično.
Ljudi su odlazili, ukrcavali se, sve ih je manje i manje.
I tek na kraju, moj famozni „G8“, pade mi kamen sa srca, stigoh i rekoh: „Hvala Bogu“. Pomislih: samo mene čekaju. Vidim svoje ljude, više nema straha, sada je sve lakše i drugačije. Posada mlada i lepa – nema straha, divan osećaj.
Letimo na 10.000 metara. Lep pogled, oblaci ili snegovi – pomislih, nisam sigurna, lepa naselja iznad svake zemlje na svoj način.
Let iznad naše zemlje ne upoređuje se, čini mi se najlepša, osetih toplinu duše svoje, to je nešto najlepše na svetu. Sunčano, vedro, nebo plavo, crveno, žuto, svih boja, toplo, milo, mirisno, svoje…
Nakon dva sata leta – Beograd. Na svome sam. To je Srbija, ali bez svojih…
Kako je samo jedna majka, tako je samo jedna majka zemlja, Srbija!
Volimo je i čuvajmo je!
Prođeš puteve duge,
Vidiš krajeve druge,
Odavde ode cvet po cvet,
U taj ogroman svet!
Ljiljana Veličković
Kragujevac, Kutak za kvalitetnije starenje
Spisak objavljenih priča i pesama sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“ pronaći ćete u članku: Radovi sa II konkursa za najbolji putopis starijih „Draganova nagrada“