Kuda sa oružjem pokojnika? (izdvojeni članovi Zakona o oružju)

Kuda sa oružjem pokojnika? (izdvojeni članovi Zakona o oružju)

Naslednici mogu da se nađu u nezgodnoj situaciji kada iza pokojnika ostane u kući oružje, ukoliko ovo pitanje unutar porodice nije pravovremeno rešeno. Ne samo da nasleđivanje oružja nije sasvim jednostavno, nego može biti i “vruć krompir” jer troškovi poreza mogu biti opterećujući za naslednike.

Oružje u kući može imati više uloga, od alata (lovci, službena lica), do trofeja. Međutim, kakvo god bilo, vatreno oružje u domovima privatnih lica strogo je definisano zakonom sa kojim je (više-manje) upoznat svaki vlasnik, odnosno nosilac dozvole.

Ali, šta se dešava kada njega zadesi smrt? Osim što porodica možda i ne zna da je pokojnik imao oružje, ili tek kasnije uopšte uspe da pronađe oružje, u praksi se često dešava da bračni drug koji nije imao nikakve veze sa oružjem, nakon smrti supružnika ostane sa jednim ili više komada dugih ili kratkih cevi u kući. Pa čak i kada neki član porodice ima svoje oružje, dozvole, itd, oružje se ne može tek tako preneti i naslediti van strogo propisane procedure.

Po zakonu, porodica, to jest zakonski naslednici preminulog, obavezni su da oružje pokojnika prijave policiji.

Procedura je otprilike takva da policija preuzima oružje do okončanja ostavinske rasprave. Kada se u tom postupku dođe do odluke kome će oružje pripasti, sve i da već ima svoje dozvole i oružje, lice koje oružje dobije u nasledstvo mora da traži odobrenje za nabavku oružja (slično kao kada kupuje novo ili polovno oružje), pa tek po odobrenju može nasleđeno oružje i preuzeti.

Ukoliko naslednik ne uspe da dobije odobrenje (ni nakon žalbe ministru policije), porodica će ostati bez oružja pokojnika.

Ukoliko nema zainteresovanih članova porodice koji bi oružje nasledili (i čuvali ili koristili), oni mogu prodati oružje, ali samo tako što će svo oružje predati policiji i oglasiti to oružje za prodaju. U praksi, porodica se može dogovoriti sa nekom radnjom koja je ovlašćena za prodaju oružja, da radnja to oružje preuzme u policiji i ponudi u svom prostoru na prodaju uz određeni procenat.

Ove peripetije se delimično mogu izbeći kada je reč o puškama, to jest oružju dugih glatkih cevi (neolučeno oružje), jer ti komadi oružja mogu imati do tri prijavljena korisnika, pa smrt jednog ne mora automatski da znači da će svi ostati bez zajedničkog oružja. Amaterski rečeno – to su lovačke puške koje kao municiju koriste “patrone” sa sačmom i za njih postoje brojni nazivi (puške sačmarice, dvocevke, bokerice, položare, itd, za razliku od pušaka koje koriste zrno/”metak” kao municiju koje spadaju u oružje sa olučenim cevima i poznate su kao “karabini”).

Sličnom ovom logikom zakona, kao ni karabini, ne mogu se jednostavno naslediti ni revolveri i pištolji. I tu je takođe veoma često problem, ali – finansijske prirode. Naime, čak i ako naslednik oružja jeste načelno zainteresovan za oružje, i sam je možda vlasnik ponekog komada oružja, nije svako spreman da u nasledstvo prihvati tri, pet ili deset komada revolvera i pištolja. Godišnji porez može biti i 100 ili više stotina evra (poreza su oslobođene puške i karabini ako je korisnik član lovačkog ili sportskog društva i sl).

Ovo je jedan od razloga zbog kog se danas oružje, naročito ono sa kratkim cevima, može kupiti veoma povoljno (u odnosu na cene od pre koju godinu). Tu dolazimo do još jedne izneverene nade porodice preminulog – teško da se na oružju pokojnika može zaraditi i njegova minimalna realna vrednost, a kamoli nešto više.

Za koliko može da se proda oružje koje ste nasledili?

Uglavnom manje nego što mislite. Izuzetaka svakako može biti, ali ne treba gajiti naročitu nadu da će baš vama u nasledstvo ostati neke veoma vredne “dve čađave dvocevke”.

Na cenu polovnog oružja utiče nekoliko stavki:

  • realna upotrebna vrednost i visina poreza – lakše se prodaju puške i karabini nego pištolji i revolveri jer se više i koriste
  • popularnost samog modela, proizvođača, kalibra, zemlje porekla – puške kalibra 12 imaju prosečno veću cenu od onih u kalibru 20; lakše se za iole pristojnu cenu prodaju češke i ruske puške starije proizvodnje nego one iz Kragujevca; uz napomenu da su “Zastavini” karabini relativno popularni i dalje, mada je onaj sa serijskim brojem “1”, koji u fabrici tim povodom davno poklonjen Titu, leta 2015. godine nuđen za svega 650 evra
  • posebne karakteristike oružja kao što su očuvanost, ukrasi, oprema  – rezbarija drvenih delova, intarzija, gravure na metalnim delovima, odnosno znaci da li je i koliko oružje korišćeno, kako je održavano, u kojim uslovima je čuvano, koji optički uređaji idu uz oružje (optika), itd.

O kratkim cevima nema se šta puno reći osim da se sve teže prodaju i kada se daju znatno “ispod cene”. Za svo oružje, a naročito za puške (kojih ima i najviše), treba napomenuti i da je tržiše u određenoj meri poslednjih godina izmenjeno jer, bez obzira na godine popularnosti, modeli iz 70-ih i 80-ih ne drže više cenu kao nekad, a već i na tržištu polovnih pušaka postoji sve više modela novijih pušaka sa dodacima koji pre par decenija nisu postojali (jedan obarač za obe cevi, mogućnost promene cevi za okidanje i kod pušaka sa jednim obaračem, ejektori koji izbacuju prazne patrone, itd).

Pored toga tržiše kod nas menja i uvoz turskih pušaka koje su se relativno skoro pojavile na tržištu koje nude lepo ukrašene puške za relativno male novce, pa i nešto pristupačniji modeli čeških i ruskih novih pušaka koji dodatno obaraju cenu polovnim komadima oružja.

Iako je nezahvalno pričati načelno, imajući sve ovo u vidu, presek trenutnog tržišta po cenama kreće se otprilike ovako:

  • pištolji i revolveri od nekoliko desetina evra pa naviše
  • puške starije (2-5 decenija) od oko 100 evra “Zastava”, 200 evra za ruske bokerice (IŽ), 500 evra za neke popularne modele “Češke Zbrojovke” (cena se povećava 200-300-500 evra uz dodatni par cevi i dodatnu kvalitetnu optiku)
  • dobro očuvane češke, italijanske, nemačke puške stare dve-tri decenije – od 500 evra pa i do 2-3 hiljade (zavisno i od prvobitne cene koja je mogla ići i do 5.000 “maraka”, u “ono” vreme)
  • polovne puške novije proizvodnje (često je reč i o modelima koji se još uvek mogu kupiti i novi) – cena je za 20-30% umanjena u odnosu na početnu cenu za novu pušku.
  • Karabini su načelno skuplji od pušaka, a kada se doda i činjenica da skoro po pravilu idu uz neku optiku, cena dobrog karabina sa optikom standardno ide od 1.000 evra pa naviše (ispod toga su stariji karabini, sa optikom ne preterano visokog kvaliteta).

Imajte u vidu da su cene ovde date samo informativno, da otprilike negde možete da pozicionirate komad oružja koji vam je ostao u nasledstvo i želite da ga prodate. Nemojte se začuditi ako se cena koju ste pročitali ovde, ili koju vam predlože da stavite u oglas, i po pet ili 10 puta manja od one koju je pokojnik pominjao kada je pričao o svom oružju, jer, kada je on oružje nabavljao, na primer, 1970-ih ili 1980-ih godina, ono je sasvim moguće koštalo 1.000 ili više hiljada tadašnjih “nemačkih maraka”.

Dodatno, procedura za svaki novi komad oružja skoro jednako je komplikovana kao i za prvi komad nekog korisnika. Ovo je važno da znate zato što bi se neko starije, ili manje popularno oružje, možda brzo prodalo za par stotina evra da neko može samo da ga kupi od vas na osnovu toga što je već vlasnik oružja i ima dozvolu, i da ne mora da plaća visok porez (ako je u pitanju pištolj ili revolver).

Međutim, onaj ko želi da kupi oružje, dobro vaga za koje će komade da se odluči zato što svaki komad oružja podrazumeva par odlazaka u policiju, uz takse i birokratiju, i prosto mu se ne isplati da prolazi celu proceduru da bi na kraju “iz zabave” kupio još jednu pušku za svoju kolekciju, makar ona koštala i 100-200 evra. Naravno, neki i nemaju više da daju od toliko, ali ipak će zbog svega ovoga broj potencijalnih kupaca biti manji, što znači – duže vreme prodaje, i manja cena.

Kako da prodate oružje pokojnika?

Kao što smo već rekli, policija će preuzeti oružje pokojnika nakon smrti, ali porodici je ostavljen vremenski rok u kom ima pravo da oružje proda. Gde se u Srbiji prodaje oružje? Isto gde i u celom svetu – na internetu. Oružje možete ponuditi na sajtovima koji objavljuju oglase za  kupovinu i prodaju svih vrsta roba i usluga, ili na specijalizovanim sajtovima o lovu i ribolovu, na forumima lovaca, itd. Naravno, možete i na Fejzbuku pronaći grupe gde se nudi oružje za prodaju.

Naravno, oružje možete ponuditi i u štampanim oglasima, ali tu nemate mogućnost da postavite fotografije, a to može odbiti kupce da pređu 100-200-300 kilometara da kupe oružje za koje im se na fotografiji učini da je vredno pređenog puta.

Napomena: Oružje koje je pripadalo pokojniku po zakonu morate predati policiji. Ne možete ga prodavati pre nego što ga dobijete od policije na osnovu rešenja iz ostavinske rasprave, odnosno, ako ne nameravate da ga zadržite, možete oružje ponuditi za prodaju i potencijalne kupce uputiti na stanicu policije gde se oružje nalazi, ili u radnju koja je preuzela prodaju (ako ste uspeli sa nekom da napravite takav dogovor).

Za kraj, evo nekoliko crtica iz aktuelnog Zakona o oružju i municiji…

Zakon o oružju i municiji

(„Sl. glasnik RS“, br. 9/92, 53/93, 67/93, 48/94, 44/98, 39/2003, 101/2005 – dr. zakon, 85/2005 – dr.
zakon, 27/2011 – odluka US i 104/2013 – dr. zakon)

Član 3.

Prema nameni i posebnim vrstama, u smislu ovog zakona, oružje se deli na:

  1. oružje za ličnu bezbednost, koje čine pištolji i revolveri iz člana 2. stav 2. tač
    ka 1) ovog zakona, kalibra 5,6 mm i većeg kalibra;
  2. lovačko oružje, koje čine lovačke puške raznih kalibara sa olučenim i neolučenim cevima;
  3. sportsko oružje, koje čine puške, pištolji i revolveri velikog kalibra, podešeni za sportske svrhe, malokalibarske puške i malokalibarski pištolji i revolveri kalibra 5,6 mm, sa ivičnim paljenjem i sa olučenim ili neolučenim cevima, vazdušne puške i vazdušni pištolji i revolveri i oružje sa tetivom;
  4. trofejno oružje, koje čine vatreno i hladno oružje, koje se čuva iz ustanaka i oslobodilačkih ratova, ili koje predstavlja lični ili porodični trofej vlasnika;
  5. staro oružje, koje čine puške, revolveri, sablje, mačevi i drugo oružje koje više nije u upotrebi, a ima istorijsku ili umetničku vrednost;
  6. kombinovano oružje, koje čini oružje sa dve ili više olučenih ili neolučenih cevi različitog kalibra.

Član 15 (stav 4 i 5)

Članovi porodice umrlog lica koje je posedovalo oružje, u roku od 30 dana od smrti lica obavesti će o tome nadležni organ.

Lice koje je u posedu oružja umrlog lica dužno je da ga bez odlaganja preda na čuvanje nadležnom organu, do donošenja odluke u skladu sa ovim zakonom.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *