Američki naučnici pozivaju da se više pažnje posveti „gerontogenima“ – faktorima koji ubrzavaju proces starenja, računajući i na one u okruženju, umesto da se trudimo da „sprečavamo“ starenje.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Dve naučnice i jedan naučnik kažu da bi istraživanje ovih faktora na organizam ljudi pomoglo da uočimo gene na koje oni ne utiču – tj. na gene koji su dugovečniji. Ovo je pristup suprotan onom decenijskom po kom se trudimo da „sprečavamo“ starenje, umesto da otklonimo uzroke koji na njega utiču.
Glavni argument jeste da bi svako ispitivanje ljudi u ovom smeru zahtevalo mnogo vremena i da bi izazivalo neželjene efekte, dok istraživanjem spoljnih faktora možemo da se bavimo na osnovu znanja kojim raspolažemo već danas.
Dve studije su utvrdile da geni imaju uticaj na tek oko 25 odsto varijacija u dužini života kod ljudi, što će reći da su uzroci većinom u čovekovom okruženju.
Istovremeno, tako ćemo doći i do preciznijih kriterijuma i metoda za merenje biološke starosti – tj. stvarnog stanja nekog organizma nevezano za realne godine života, prenosi Nacionalna geografija.