Ma koliko verujemo da smo odmakli od sujeverja u 21. veku, i dalje je sveprisutno „narodno verovanje“ u finansijsku karmu. Postoji li ona zaista, ili je reč o nečem drugom? Ako postoji, a loša nam je, ili ako ne postoji, možemo li je „napraviti“?
Naravno, sreća, slučaj, ili nešto treće, postoji kao objektivna okolnost, isto kao što postoji i njeno odsustvo.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Međutim, da li sreća može da postoji, i ima tako značajnu ulogu, i u sferi ličnih finansija gde su, „slično“ kao i u matematici 1+1=2? Da li nekoga zaista prosto „hoće pare“ i da li može da ga „`oće para“ celog života?
Čak i da je tako, da li je dovoljno da zaključimo da nismo jedni od tih, ili možemo da primenimo neki drugi pristup. Na primer, onaj stari dobri koji se oslanja na dve jednostavne stavke:
- prihodi
- rashodi.
Bez obzira da li smo vlasnik sopstvenog biznisa ili smo zaposleni kod poslodavca, raspodela mesečnih prihoda zahteva poseban pristup.
Nažalost, raspolaganje novcem u modernom društvu uglavnom se svodi na neku vrstu talenta – ne postoje školski predmeti koji nas uče upravljanju sopstvenim novcem.
Ipak, raspolaganje novcem je sve, samo ne talenat. To je veština koju, kao i sve ostalo, možemo (a i morali bismo) da naučimo. Čak i kada mislimo da se prema novcu odnosimo racionalno, neverovatno je koliko puta podbacimo, a da toga nismo ni svesni.
U praksi, postoje dva načina kako da uštedite novac i ostvarite finansijsku izvesnost, a da suštinski ne ugrozite svoj životni standard:
- taktička štednja – kratkoročna, potrošačka, investiciona
- strateška štednja – dugoročna, životna.
Prvi način, taktički, podrazumeva štednju na kratak rok – od nekoliko meseci do nekoliko godina. To je situacija kada štedimo nešto novca za slučaj trenutne sigurnosti, za kupovinu nekog dobra (uređaj, automobil, učešće za stambeni kredit) ili za pokretanje biznisa.
Po pravilu, ovakva vrsta štednje obavlja se u bankama, dok se u zavisnosti od potrebe i želje, opredeljujemo na oročenu štednju ili štednju po viđenju.
Sa druge strane, dugoročna – strateška štednja, predstavlja dugoročno finansijsko planiranje sa jasnom namenom – formiranje ličnog i porodičnog fonda. Ovaj fond može služiti za:
- školovanje dece – investicija u njihovu budućnost i ekonomsku nezavisnost
- treće životno doba – održavanje životnog standarda i nakon penzionisanja i prelaska sa plate na penziju PIO fonda
- nepredviđene okolnosti i troškovi – pre svega u vezi sa zdravljem.
Najbolji efekat ovog tipa štednje postižemo na dva načina:
- investicijom kroz osiguranje života (životno osiguranje)
- kupovinom investicionih jedinica u dobrovoljnom penzijskom fondu.
Prioriteti i finansijski plan – danas!
U oba slučaja, bilo da čuvate novac na kratak ili na dugi rok, preporuka jeste da pomerite liniju prioriteta ka onome što je vama najvažnije i najdragocenije.
Ovaj korak prati i obavezno kreiranje konkretnog finansijskog plana prema potrebama i realnim mogućnostima. I to danas – ne sutra!
Mudra izreka kaže: vreme je jedini resurs koji se ne obnavlja, i, kada mladost i zrelo doba prođu, više nikada nećemo biti u prilici da uštedimo za dane koji tad nastupe, jer – tada nećemo moći da privređujemo onim elanom kako to možda možemo u ovom trenutku.
Uostalom, kada čovek stiče karmu, pa makar i finansijsku, ako ne – u pravo vreme?
Novo na Penzinu! Zakažite sastanak sa finansijskim savetnikom!
