Banke su u februaru 2014. prepolovile kamate na štednju – u proseku od 1,50 do 2,17 odsto za godišnje oročenje evra, a po viđenju od 0,01 do 0,3 odsto, pišu Novosti.
Ovim smo se približili kamatama u okruženju i Evropskoj uniji, a najavljuje se dalji pad kamata na štednju i na kredite.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Štednja građana kod banaka je oko 8,7 milijardi evra, jer su i mnogi stranci ulagali u naše banke zbog visokih kamata – od 4,5 do šest odsto (9-11 odsto na godišnjem nivou pre pet-šest godina). Narodna banka Srbije tvrdi da je uticala na optimizaciju kamatnih stopa na štednju radi smanjenja cene izvora sredstava.
Ovo je omogućilo započeti pad kamatnih stopa na plasmane banaka i povećalo dostupnost finansijskih sredstava privredi i građanima – navode u NBS. Suštinski, smanjenje kamata na depozite može da utiče na smanjenje stopa na kredite, ali „ne u istom periodu već tokom vremena“, dugoročno gledano uzevši u obzir i makroekonomske elemente (NBS referentna stopa, kurs, stopa inflacije).
Zbog relativno velike razlike u kamatama (tri puta povoljnije za dinare nego za evra), isplativost dinarske štednje poslednjih godinu dana nije narušavalo ni povremeno slabljenje dinara. Ali, treba imati na umu da je namena štednje da se očuva vrednost novca, što opet znači i da je potrebno da iznos kamate bude viši od stope inflacije, pa ukoliko je kretanje kursa nepredvidivo, to može da napravi problem i zbog toga treba voditi računa da svaka štednja ima namenu.