Kako zaista izgleda nega ostarelih roditelja sa demencijom

Nastavila sam da redovno odlazim kod omiljenog frizera. Kada izgledate dobro onda se i osećate bolje. Zato čuvam sve moje termine kod frizera. Toga se ne odričem…

Li En Staford (Lee Anne Stradford) koja danas ima 51. godinu, stara se o svojoj majci Gloriji, staroj 81. godinu, koja uz to pati od demencije. Ovo je njena priča…

Nekad sam gledala druge ljude u ovoj situaciji i govorila: Nije mi jasno odakle im snage to da rade… Ali, znate, naučite kako da pronađete snagu u sebi. Mom ocu je bio dijagnostifikovan rak u četvrtom stadijumu. Majka je zapala u duboku depresiju tada i nije mogla da učini ništa da ga podrži. Umro je dve godine kasnije.

Kada je otac preminuo majka je postala zaboravna. Išli smo kod lekara i dali su joj nešto za demenciju. Morala sam da plaćam osobu koja bi ostajala kod kuće sa njom dok sam ja odlazila na posao zato što ona nije bila sposobna da se stara o sebi.

To zaista iscrpljuje finansije, a kada bih se vratila sa posla nastavljala sam negovanje u „drugoj smeni“. Morala sam da je presvlačim, hranim, kupam. To ponekada zaista psihički iscrpi, ali radim to zato što mi ponekada kaže: Tako se lepo staraš o meni. Hvala ti puno za sve što radiš.

To me zaista gane i nastavljam to da radim čak i kada nisam u mogućnosti da izađem malo napolje kao moji prijatelji.

Veoma mi je teško da nađem vreme za izlaske ili za zabaljanje sa nekim. Zaista nemam vremena za to. Ono što je naročito teško jeste to da, kada ipak izađem, to je uvek na uštrb finansija jer moram da platim nekoga da dođe i da se stara o majci.

Osećam se kao da postoji toliko toga što bih volela da radim. Jednostavno se osećam kao da sam sama u svemu. Pokušavam da ostanem normalna.

Ali, ostajem puna nade, molim i se i čuvam veru u Boga. Nastavila sam da redovno odlazim kod omiljenog frizera. Kada izgledate dobro onda se i osećate bolje. Zato čuvam sve moje termine kod frizera. To je nešto što odbijam da ga se odreknem.

Volim da čitam pa tako ponekad za vikend idem u knjižaru, tamo popijem kafu, i sedim i zaista uživam.

S obzirom da ne mogu da putujem, nabavljam magazine o putovanjima i gledam ih i biram mesta na koja ću jednog dana možda da idem, kada se ovo poglavlje mog života završi. Mnogo sanjarim. Pokušavam da napravim planove za budućnost.

Naučila sam da zaista imam moć da radim bilo šta i da zaista nikad ne smete da se plašite bilo čega. Morate imati poverenja. I jednostavno nastavljam da borim sa potrebama današnjice i izazovima preda mnom, piše ona za Hafington Post.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *