Kada roditelji izgube nezavisnost planiranje olakšava promene

Blagovremen početak planiranja omogućava da svi uključeni razmisle i razgovaraju o mogućnostima za stanovanje onog trenutka kada nezavisnost više ne bude moguća. 

Selidba je skoro uvek stresna. Ali, u životu ima malo promena koje su teže od one kada ostarela odrasla osoba mora da napusti svoj dom i svoju nezavisnost.

Bez obzira da li je reč o selidbi u dom za stare, ili napuštanje sopstvenog doma i dugogodišnjih prijatelja radi preseljenja bliže deci, takve promene mogu biti pune emotivnog naboja i logističkih izazova, kako za stariju osobu tako i za članove porodice.

Postoji mnogo načina da se olakša ova promena, i u svakom je najvažnije da se starijoj osobi pruži mogućnost da samostalno bira. Takođe, i svima uključenim u ovaj proces, daleko je lakše da se ranije počne sa planiranjem i donošenjem odluka, nego da se čekaju krizni trenuci.

Blagovremen početak omogućava da svi uključeni razmisle i razgovaraju o mogućnostima za stanovanje onog trenutka kada nezavisnost više ne bude moguća.

Za najveći broj ljudi započinjanje razgovora na ove teme zahteva veliki napor. Ovo važi i za starije i za mlađe članove porodice:

– Kada pogledate dublje u 60-godišnjeg muškarca videćete sedmogodišnje dete, kao i kada dublje pogledate u 60-godinjakinju videćete tatinu malu devojčicu – kaže Larry Minnix, predsednik organizacije za neprofitno pružanje pomoći LeadingAge.

Naravno, neki stariji roditelji jednostavno odbijaju da sednu i razgovaraju o mogućnostima za život i brigu o njima.

– Oni mogu da kažu „To nije vaša briga“, i vi na to možete reći: „U redu, ali shvati da, ako ikada bude hitna siruacija moraćemo da donesemo odluke a nećemo imati nikakve smernice od tebe“ – pojašnjava Minnix.

Međutim, on napominje da takva napomena „traženja smernica“ može biti pogrešno protumačena, naročito ako se stariji član porodice bori sa emocijama koje se tiču nezavisnosti i smrti.

– Bolje recite: „Želimo da na najbolji način ispunimo tvoje želje“ – predlaže Minnix.

To jeste mala, ali važna razlika. Odrasla deca koja traže smernice, time zapravo kažu da će oni donositi odluke, ali, u drugom primeru, oni ističu da stariji član porodice ostaje glavni u odlučivanju.

– Odrasloj deci je takođe potreban plan. Porodice treba da sednu i razgovaraju o podeli uloga: ko će da pomogne preseljenje, ko će da pomogne oko finansija, i ko će i kada da posećuje starijeg člana porodice – kaže Bobbie Guidry, direktor usluga za stanovanje i zajednice u organizaciji Benedictine Health System.

Kada porodice razmatraju ustanove kao što su domovi za stare ili drugi oblici života starih uz tuđu pomoć, uglavnom su odrasla deca ta koja tragaju za rešenjima i mogućnostima i predstavljaju ih svojim roditeljima.

– To treba da bude tek prvi korak. Stariji treba da posete ustanove koje su na raspolaganju, da upoznaju osoblje i da se upoznaju i sa svojim vršnjacima koji tamo već žive – kaže John Hartmayer, potpredsednik u Atria Senior Living.

Kada dođe trenutak preseljenja, ponovo uključite starijeg člana porodice u donošenje odluka, uključujući i one koje se tiču komada nameštaja i drugih sitnica koje mogu da ponesu sa sobom zavisno od prostora koji će imati na raspolaganju.

U Americi porodice mogu da se obrate i brojnim organizacijama i ustanovama za pomoć u vezi sa ovom temom. Veliki bum beleži se naročito poslednjih godina kada ima sve više i kompanija koje su specijalizovane za pomoć u procesu pomoći starijim osobama. Jedna od njih je i Nacionalno udruženje menadžera za preseljenje starih čiji članovi su lako dostupni na sajtu organizacije (National Association of Senior Move Managers).

Kako bi se olakšalo preseljenje, članovi porodice treba da učestvuju u raspakivanju stvari na novoj lokaciji, tako da prostor odaje utisak doma koliko god je to moguće, kada stara osoba uveče ostane sama po prvi put u novom prostoru.

U prvim nedeljama nakon preseljenja, članovi porodice treba što je više moguće vremena da provode u novom domu svojih roditelja kako bi prilagođavanje za njih bilo lakše, i kako ih ne bi ophrvao osećaj napuštenosti u kritičnom periodu.

– U isto vreme, važno je i postaviti neke granice. Vi morate da radite, i imate svoju porodicu. Ne možete biti sa roditeljima svakoga dana čak i ako to želite – podseća Bobbie Guidry.

– Drugačije je za one starije osobe koje se sele kod člana porodice. U tom slučaju, porodice treba da budu realistične u vezi sa promenama koje će dolazak starije osobe doneti u vezi sa finansijama i načinom života – dodaje Gail Hunt, predsednik Nacionalnog udruženja negovatelja (National Alliance for Caregiving).

– Koliko god bilo izazova u svemu ovome, i dalje vam ostaje još puno divnih zajedničkih trenutaka – zaključuje Guidry za Wall Street Journal.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *