Koliko bi najavljeno povećanje penzija od pet odsto moglo da podmiri potrebe najstarijih građana. Uvećanje prosečnog čeka od 1.200 dinara nije za bacanje, ali je za mnoge nedovoljno, zaključuju Novosti.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija iz članka „Očerupaj starca„
Ako ne znaš kako uštedeti koji dinar – daj ga penzioneru. On će znati ne samo da sačuva, već da od jednog napravi dva, pišu Novosti.
Najava da će penzionerima do kraja godine pristići povišica od pet odsto obradovala je najstarije građane, iako iz udruženja i sindikata najstarijih i dalje upozoravaju da im još nije vraćeno ono što im je „skraćeno“ krajem 2014. godine. Tvrde, ipak, da je svaki dinar važan, a da 1.200 dinara više na prosek od 24.000 dinara može da plati neki račun ili bar deo nekog izdatka.
Ekonomisti su izračunali da bi budžet Srbije mogao da izdrži rast penzija od pet odsto. Sve iznad tog procenta mnogo bi koštalo Srbiju, jer bi morala da se zadužuje. Ministar za rad Aleksandar Vulin rekao je da se penzije isplaćuju iz realnih izvora, a da će veće uplate od doprinosa omogućiti uvećanje penzija do kraja godine.
Koliko u stvari pet odsto vredi? Kroz prizmu prosečne penzije od 24.000 dinara, to je uvećanje od 1.200 dinara. Sa tim novcem mogao bi da se plati prosečan račun za fiksni telefon. On iznosi 882,77 dinara. Ova povišica mogla bi da podmiri i trošak mobilnog telefona, koji u proseku iznosi 1.297 dinara. Uvećanje od 1.200 dinara bilo bi dovoljno i za kablovsku, koju prosečno plaćamo 1.054 dinara, a za prosečan račun za internet bi trebalo malo dodati jer iznosi 1.380 dinara, računica je novinara Novosti.
„Ako je verovati ovoj računici i najavama o rastu od pet odsto, meni bi penzija trebalo da bude veća 1.400 dinara“, kaže Milena Pavlov iz Beograda.
„Kada nam je prvi put smanjena, ostala sam bez tri hiljade. Toliko je i moj suprug izgubio. Sa tih šest hiljada smo plaćali telefone i struju. Prilično smo osetili tu seču penzija. Ako nam sada vrate po 1.400 dinara, onda ćemo imati za struju, jer toliko nam mesečno otprilike i stiže. Ipak, nije za bacanje.“
U udruženjima penzionerima kažu da je svako povećanje dobrodošlo. Ipak, Milorad Vujasinović, iz Udruženja sindikata penzionera ne veruje u povećanje.
„Smanjili su nam penzije 22 do 28 odsto, a sada govore o povećanjima. Prvo smo imali rast od 1,25 odsto, a sada najavljuju pet odsto. Penzionerima svaki dinar znači, ali ne treba da nam daju na kašičicu. Država je široke ruke sa nekima i daje i šakom i kapom. Najstarijim i najugoroženijem delu stanovništva se samo uzima. Sada u Srbiji ne postoji nijedan penzioner sa primanjem od 100.000 dinara. Sve penzije su ispod te cifre. Neka nam za početak vrate što su nam uzeli“, odlučan je u svom stavu Vujasinović.
Komentar Penzina:
Pre više od dve godine, u aprilu 2015., objavili smo tekst: Stav redakcije Penzina o vestima o mogućem povećanju plata i penzija
Nažalost, razlog zbog koga smo tada objavili taj tekst, isti je i danas – političari se i dalje igraju živcima stanovnika Srbije i tretiraju nas kao neko kome Oni treba, po svojoj volji, da udele pokoji naš dinar.
Mi, u Penzinu, i dalje želimo da izbegnemo da igramo po tim, njihovim notama, i da, prihvatajući licitiranje novcem građana Srbije, prihvatimo njihovu igru – igru sa nama, svima.
Sa druge strane, sasvim razumemo koliko je svima, te i penzionerima, novac potreban i koliko je i najmanje povećanje mesečnih primanja dobrodošlo. Svakodnevno dobijamo pitanja u vezi sa povećanjem ili u vezi sa (sada već zaboravljenim) „davanjem“ za Uskrs.
Mi živimo, za razliku od donosilaca odluka, životom prosečnog stanovnika ove države. Zato osećamo i shvatamo tu muku kada je svaki dinar važan. I ne možemo da prećutimo i ne možemo da ne vidimo i ne čujemo. Zato se i nadamo, zajedno sa svima, da će povećanja biti.
Ipak, nećemo prenositi stalno ovakve članke i neke kvazi-vesti. Jednostavno, ne želimo da mi doprinosimo toj igri – igri našim živcima, zdravljem, životima… Koliko god da nemaju novca, mislimo da su penzioneri Srbije zaslužili da im se sačuva ponos.
Zato, hajde da sačekamo da vidimo šta će biti. Hajde da se „ne pecamo“ na njihove priče i da ne dozvolimo da se igraju sa nama. I hajde da ne nasedamo na stav: „Oni su besni jer im ovo povećanje nije dovoljno“.
Kad probaju da vas postide ovakvim stavom, predočite sebi sliku neke izmaštane osobe koja vam je samoinicijativno uzela novac iz džepa, pa vam jednog dana donosi delić te sume i kaže vam, nadobudno, sa visine, da vam to poklanja jer je dobar čovek.
Princip je isti.
I da – izmaštana osoba je, naravno, silna, pa vi od nje ne možete da uzmete ono što je vaše. Jer, „Sila Boga ne moli“.
Zato ćutite i čekate. Ali ono što više boli od činjenice da vam je vaše oteto, jeste kada vam otimač drži slovo o moralu. Ništa zato. Tada je na silniku da se seti kako se poslovica završava: „A Bog silu ne voli“.