Tim američkih naučnika otkrio je hemijsko jedinjenje koje bi moglo da „otopi“ kataraktu kada se primeni u obliku kapi za oči. Ovo jedinjenje, nazvano „jedinjenje 29“, moglo bi da pomogne i u razumevanju nekih neuroloških oboljenja, kao što su Alchajmerova ili Parkinsonova bolest.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Katarakta je problem miliona starijih ljudi. Taj problem utiče na čulo vida, a koliko je teško živeti sa tim često zaboravljamo jer je reč o uobičajenom problemu starijih.
Onima koji nemaju i nisu imali kataraktu, slikovito objašnjenje dali smo u članku: Pogledajte stepenište očima starih osoba (foto)
Iako se katarakta može lako odstraniti hirurškim putem, hirurški zahvat predstavlja invanzivnu i skupu opciju za veći deo svestke populacije. Naime, hirurško odstranjivanje katarakte je skupo i na Zapadu, u razvijenim zemljama, a u zemljama u razvoju i onima koje se smatraju siromašnim, cena je faktički ista, što ovu opciju čini ponekad nedostupnom za mnoge.
U Srbiji i dalje postoji veliki problem sa listama čekanja, tako da se operacije zakazuju i za godinu i po – dve unapred.
Podsećamo da je jedan lekar u Nepalu našao rešenje za jeftinu i brzu hiruršku operaciju katarakte: Jeftino i brzo vraćanje vida osobama sa kataraktom, moguće je – u Nepalu
U SAD, tim naučnika sa nekoliko univerziteta otkrio je hemijsko jedinjenje koje bi moglo da „otopi“ kataraktu kada se primeni u obliku kapi za oči. Njihov rad je objavljen u časopisu Science.
Sočiva ljudskog oka su uglavnom sastavljena od vode i proteina. Mada se većina proteina u ljudskom organizmu redovno obnavlja, to nije slučaj i sa proteinima očnih sočiva. „Proteini vaših sočiva jesu isti oni proteini sa kojima ste se rodili“, kaže Džejson Džestviki, profesor farmaceutske hemije na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku, a prenosi Smithsonian Magazine. „Oni su stari koliko i vi.“
Kod zdravih sočiva, proteini su uredno složeni. Međutim, godine, geni i faktori sredine mogu prouzrokovati da se proteini „zgrudvaju“ u tzv. amiloide. Ove grudvice ometaju vid, prouzrokujući maglovitost koja je karakteristična za kataraktu. Amiloidi se mogu pojaviti već kod 40-godišnjaka ili 50-godišnjaka, ali može da se desi da ne izazovu značajno oštećenje vida sve do 60. godine osobe ili čak kasnije.
Džestviki i članovi njegovog tima zapitali su se da li bi bilo moguće pronaći hemijsko jedinjenje koje bi uticalo na amiloide. Mogućih rešenja je bilo mnogo: počeli su sa ispitivanjem skoro 2.500 jedinjenja, sužavajući postepeno broj na 12 jedinjenja iz hemijske klase koja je poznata kao steroli.
Za jedan od sterola, pod imenom lanosterol, ranije je bilo pokazano da utiče na kataraktu, ali samo kada se ubrizga direktno u oko. Ovaj tim naučnika je pak želeo nešto što bi moglo da se koristi u obliku kapi za oči.
Izdvojio se drugi od 12 sterola kao moguće rešenje. Tim ga je nazvao „jedinjenje 29“. Testovi u Petrijevoj posudi su pokazali da on rastvara amiloidne grudve veoma efikasno.
Sledeći korak bilo je testiranje jedinjenja 29 na miševima sa kataraktom. Ovi miševi su lečeni tri puta nedeljno tokom šest sedmica korišćenjem kapi jedinjenja 29. Lečeno je samo desno oko, dok je levo ostavljano kao kontrolno.
Na kraju šestonedeljnog perioda, naučnici su pregledali miševe koristeći test prorez-lampe, pomoću kojeg i oftalmolozi procenjuju kataraktu kod ljudi. Izgleda da su kapi rastvorile većinu amiloida, čineći sočiva ponovo providnim.
Sledeći korak je testiranje na ljudima. Džestviki i njegova koleginica Lia Mekli osnovali su kompaniju ViewPoint Therapeutics, kako bi razvili bezbedne kapi za oči protiv katarakte. „Ako sve bude u redu, počećemo testiranje na ljudima za neke dve godine“, kaže Džestviki.
Mogućnosti korišćenja jedinjenja 29 nisu istrošene sa kataraktom. Amiloidi su u osnovi brojnih bolesti vezanih za starenje, uključujući i Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest. Ako je moguće rastopiti ove grudve proteina u ljudskom oku, onda bi, teorijski, sličan pristup mogao da deluje i na ljudski mozak.
Džestviki se nada da će i ovu mogućnost razmotriti u bliskoj budućnosti. Samo jedinjenje 29 možda ne predstavlja proboj u lečenju neuroloških amiloidnih bolesti, ali bi moglo da pruži naučnicima mogućnost da bolje shvate kako bi ovaj proces mogao da se razvija, smatra Džestviki.
„Jedinjenje 29 je zaista pokazalo karakteristike željenog molekula. Mislim da ono predstavlja važnu prekretnicu.“