Zamislite osobu Vaših godina, pola, stepena obrazovanja, profesije, ali koja potiče iz „stranačkog miljea“ i karijeru je provela na visokim mestima u javnoj službi. Ona Vam je konkurent za novo radno mesto…
Na stranu iskustvo u smislu učenja, stavke u CV-ju, ili preporuke u vidu kontakata. Zamislite osobu Vaših godina, pola, stepena obrazovanja, profesije, ali koja potiče iz „stranačkog miljea“ i karijeru je provela na visokim mestima u javnoj službi.
Sa kakvim je ljudima ta, druga osoba, imala prilike da razgovara tokom svih godina karijere? Ne govorimo o lepoti, dobroti, znanju. Govorimo o različitostima manira, veština komunikacije i pregovaranja, navika, odevanja i ponašanja svih ljudi koje je imala prilike da upozna tokom samo jednog mandata u nekom upravnom odboru, na čelu lokalne samouprave, ili raznih službi pri ministarstvima.
I najmanji „partijski šraf“, onaj koji je sedeo negde u kraj stola dok su pred njim ljudi od uticaja razgovarali o onome o čemu nismo i nećemo čitati u novinama, knjigama ili udžbenicima, stekao je za isto vreme više radno-životnog iskustva nego većina svih njegovih/njenih vršnjaka zaposlenih u privatnom sektoru.
Zašto? Zato što se iskustvo u privatnom sektoru stiče sporije, i svako ko se seća svojih karijernih početaka seća se i truda i vremena koji su mu bili potrebni, da sedne za „veliki“ sto. Tri-četiri u godine rada u nekoj privatnoj firmi odmah nakon fakulteta (ko ima sreće da tada nađe posao) znatno se razlikuju u odnosu na isti taj period ako ste, zahvaljujući posvećenosti partiji, zaseli u upravni odbor javnog preduzeća ili kakvu drugu javnu funkciju.