Početna Magazin Godine Ekonomija Istraživanje Novosti: Doživotnim izdržavanjem do stana

Istraživanje Novosti: Doživotnim izdržavanjem do stana

Istraživanje Novosti: Doživotnim izdržavanjem do stana

Starije ljude plaši neizvesnost oko toga da li će imati nekoga da im pomogne kada im bude najteže. Zato mnogi, još dok su u punoj snazi, odlučuju da se osiguraju. Jedan od načina je sklapanje ugovora o doživotnom izdržavanju.

Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!

Veliki broj građana nema rešeno stambeno pitanje. Najugroženiji su mladi bračni parovi. Krov nad glavom stiču nasledstvom, kupovinom nekretnine za keš ili na kredit. Međutim, veliki broj nema šta da nasledi, a nema ni novca za kupovinu, pa se odlučuje za doživotno izdržavanje nekog starijeg rođaka, prijatelja ili komšije, sa željom da im omogući mirnu i bezbrižnu starost, i zauzvrat dobije stan ili kuću.

Zakon o nasleđivanju Republike Srbije, ovakav vid sticanja imovine je jasno definisao.

„Ugovor o doživotnom izdržavanju, po svojoj zakonskoj definiciji, predstavlja dokument kojim se jedno lice, primalac izdržavanja, obavezuje da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina određenih stvari ili nekih prava“, objašnjava za Novosti advokat Boris Košćal.

„Davalac izdržavanja se obavezuje da primaoca izdržavanja izdržava do smrti, odnosno da će se brinuti o njemu do kraja njegovog života, te da će ga nakon smrti sahraniti, u skladu sa njegovim željama.“

Zakon pod „izdržavanjem“ podrazumeva: obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, kao i odgovarajuće nege u bolesti i starosti. Ako je ugovorom definisano, tu se računaju troškovi lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.

Ukoliko je vrednost nekretnine koju će posle smrti starije osobe davalac izdržavanja naslediti oko 30.000 evra, ugovorom se uređuje da davalac izdržavanja mesečno daje oko 100 evra penzioneru sa kojim je ugovor sklopio. Novac se daje sve dok davalac osiguranja nema nikakve druge obaveze prema primaocu izdržavanja. Kada se osoba u trećem dobu razboli, a davalac osiguranja počne da brine o njoj, vodi je kod lekara, kupuje namirnice i lekove, prestaje se s davanjem novca.

Ovakav vid sticanja nepokretne imovine veoma je pouzdan i najteže ga je oboriti na sudu. Odredbe ugovora, vezane za davanje izdržavanja, stupaju na snagu istog trenutka kada se ugovor potpiše – inter vivos.

„Ugovor o izdržavanju je dvostrano obavezan i veoma je čest slučaj da primalac i davalac izdržavanja žive zajedno, zarad ispunjenja dogovorenih obaveza, do primaočeve smrti“, objašnjava Košćal.

Advokat Košćal objašnjava, ukoliko se desi, a nije redak slučaj, da davalac izdržavanja umre pre primaoca, potomci davaoca izdržavanja su u obavezi da preuzmu ugovornu obavezu i nastave brigu o primaocu. U slučaju da oni to odbiju, ugovor se smatra raskinutim i njima ne sleduje nikakva naknada. Takođe, ovakvom vrstom ugovora izuzima se pravo nasleđivanja koje bi po zakonu imali bliski srodnici, supružnici i ostali.

U srpskom pravosuđu beleži se veliki broj sporova u vezi sa ovakvim ugovorima. Obično ga pokreću zakonski naslednici primaoca izdržavanja.

„Deca ili bliski rođaci smatraju da su obmanuti i prevareni činjenicom da neće naslediti ništa, pa pribegavaju tužbama zarad poništenja ugovora, kako po osnovu neispunjenja obaveza davaoca, tako i zbog prevare, zablude, nesposobnosti primaoca da rasuđuje“, objašnjava sagovornik Novosti.

Biološki naslednici imaju rok od tri godine od smrti ostavioca ili jedne godine od trenutka saznanja za ugovor o doživotnom izdržavanju da zahtevaju poništaj ugovora na osnovu nedostatka aleatornosti.


Aleatorni ugovori ili ugovori na sreću (lat. aleatorius: koji se odnosi na kocku, kockarski, od alea: kocka), vrsta dvostrano obvezujućih ugovora u kojima korist za jednu ili za oba ugovorne strane zavisi od nekog budućeg neizvesnog događaja 


Sud može, na zahtev naslednika, poništiti ugovor ukoliko on nije za davaoca izdržavanja predstavljao nikakvu neizvesnost. Ovu neizvesnost sud ceni u svakom konkretnom slučaju uzimajući u obzir i druge okolnosti, tako da saznanje davaoca izdržavanja o skoroj smrti primaoca izdržavanja ne mora uvek značiti da je ugovor nezakonit ili nemoralan pravni posao.

Ugovor se može pobijati ukoliko je prilikom zaključenja dokumenta primalac izdržavanja bio potpuno poslovno nesposoban. U ovom slučaju, nebitni su motivi zbog kojih je primalac izdržavanja zaključio ugovor. Ugovor se može pobijati i ako je pobuda iz kojih je on zaključen nedopuštena. Primer za ovakvu pobudu bio bi zaključenje ugovora o doživotnom izdržavanju gde je na strani primaoca izdržavanja lice kome ono nije ni u kom pogledu potrebno, davalac izdržavanja nema sopstvenih prihoda, a sve u cilju izigravanja prava nužnih naslednika.

Činjenica da je primalac izdržavanja imao materijalna sredstva za izdržavanje nije od uticaja za punovažnost ugovora o doživotnom izdržavanju.

U poslednje vreme, neki preduzetnici od doživotnog održavanja prave posao. Imaju na svom platnom spisku medicinsko osoblje, domaćice, domare koji obilaze starija lica u Beogradu. Starijim osobama plaćaju račune i hranu, a zauzvrat, dobijaju imovinu posle njihov smrti.

Praksa u sudovima pokazuje da se svaki deseti ugovor o izdržavanju raskine jer jedna od dve ugovorne strane ne bude zadovoljna.

Forma je bitan element ugovora o doživotnom izdržavanju. Dokument se zaključuje u pisanoj formi i overava pred nadležnim javnim beležnikom. Ukoliko se forma predviđena Zakonom o nasleđivanju ne ispoštuje, ugovor o izdržavanju je ništavan.

Raskid zbog zanemarivanja

Obaveza izdržavanja obuhvata, pored materijalnog izdržavanja, i obaveze u pogledu nege i pomoći primaocu izdržavanja u vreme bolesti, tako da se neizvršenje ovih obaveza može uzeti kao osnov pobijanja ugovora o doživotnom izdržavanju. Ukoliko je davalac izdržavanja propustio da izvršava obaveze u pogledu nege i pomoći u vreme bolesti koja je prethodila smrti primaoca izdržavanja, makar ono bilo i relativno kratkog vremenskog trajanja, ne može se govoriti o neispunjenju ugovora u neznatnom delu.

Prema podacima iz 2014. godine, u Srbiji se godišnje zaključi oko 3.000 ugovora o doživotnom izdržavanju, a oko 300 biva raskinuto jer neka od strana nije zadovoljna kako ova druga ispunjava obaveze.

Izvor: Novosti