Na penzionere računaju država jer su redovne platiše, deca jer su nezaposleni ili im plate kasne, ali sada su tu i banke, u nedostatku drugih disciplinovanih klijenata…
Država računa na penzionere jer su najredovnije platiše računa. Deca računaju na njih jer nemaju posao ili redovne plate. Tu se pridružuju i banke, jer sa malim penzijama – zaduživanje se vidi kao rešenje. Tako banke u potrazi za klijentima više ne pitaju ni za godine, ni za visinu mesečnih primanja.
Prosečna penzija je 24.315 dinara pa sve više seniora pokušava da pozajmicama popuni rupe u kućnim budžetima. Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije, napominje da najstariji sugrađani ne uzimaju kredite da bi otišli na putovanja ili izlete, već uglavnom za preživljavanje:
– Sad počinje sezona spremanja zimnice i mnogi će se zadužiti da bi pripremili zalihe hrane, ali i ogreva za zimu. Ima i onih koji bukvalno izdržavaju decu i unuke. Većina banaka postavlja starosnu granicu od 75 godina, kao uslov za dobijanje kredita. Ali i oni sad da popuštaju, jer im je kriza pa im je svaki klijent važan, a naročito onaj koji redovno izmiruje obaveze i dobija primanja, 10. i 25. u mesecu, kao što je slučaj sa penzionerima – kaže Perić.
Kako 750.000 penzionera uspevaju da sa prosečnih 24.000 dinara podmire sve svoje račune, nije jasno ni stručnjacima. Najveću penziju, od 120.000 dinara, prima svega 59 građana.
– Oko 500.000 penzionera, onih sa najnižim primanjima, već je bilo na ivici siromaštva i dobijali su pomoć države. Ako se i na njih primeni smanjenje penzija broj ugroženih će se duplirati. Istina je da penzija od preko 50.000 dinara, ali je takvih svega 80.000. Zato ne pije vodu ideja da se samo onima koji primaju najviše smanje primanja, jer se time opet ne postiže neophodna ušteda – kaže Perić za Večernje nvosti.