Veliki evropski gradovi koji su se odavno prelili iz svojih istorijskih jezgara i spojili se sa naseljima koja su nekada bila okolna sela, zajedno sa njima u svoje urbano područje integrisala su i po nekoliko (velikih) grobljanskih parcela.
Ove parcele su dugo vremena koristili samo ožalošćeni ili potomci koji su jednom ili dva puta godišnje dolazili da obiđu svoje pretke, međutim, nakon decenija „ignorisanja“ njihovog suštinskog značaja, u Zapadnoj i Srednjoj Evropi danas prepoznaju i neke nove potencijale.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Na nekoliko mesta u Berlinu i u Hamburgu u Nemačkoj, ali i u Bristolu na britanskom ostrvu, na grobljima su čak otvoreni i kafići u koje svraćaju turisti da se odmore od dugih šetnji, ali i lokalno stanovništvo koje ovde pronalazi tišinu i mir, pa i više zelenila nego li u mnogim gradskim parkovima.
Naravno, za ugostiteljske objekte na grobljima postoje stroga pravila, od zabrane reklamiranja ispred grobalja do ograničenog radnog vremena samo na ono vreme kada je groblje otvoreno za posetioce.
Neki od ovih kafića čak su opremljeni nameštajem, dekorom i posuđem koje ožalošćena porodica donese nakon smrti pokojnika pa se već dešava da na kafi nakon posete groba pokojnika kafu dobije u šolji koja je pripadala bližnjem čijim je senima i došao da se pokloni.
Pre nego što ovaj stil življenja nazovemo bizarnim, pomislimo šta li su onda plastične čaše i termosi sa kafom koje i mi u Srbiji iznosimo kada posećujemo mesta gde leže naši preci.