U opširnom članku na temu istraživanja borbe protiv starenja, magazin Vox fokusira se na tajnu dugovečnosti jednog malog sisara koji protivureči pravilima dužine života koji vladaju u svetu sisara.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Pustinjska bezdlaka – ćelava krtica (Heterocephalus glaber) lako može živeti i 30 godina, dok, na primer, veverice žive do 24, činčile do 17, pacovi oko pet, a miševi tri godine. Najstarija poznata mačka imala je 38 godina, konj 62 godine, pas 29 godina, a čovek 122 godine. Kitovi su najdugovečniji među sisarima – oni žive i do 210 godina.
Šta je tajna ovog neobičnog sisara? Ona se krije u ribozomima – sićušnim organelama u svakoj od naših ćelija. Ribozomi koriste informacije iz gena da stvaraju proteine koji su nam potrebni za život. Ipak, oni greše i ponekad stvaraju „netačne“ proteine.
Međutim, pustinjska krtica ima tri umesto dva ribozoma i oni prave 10 odsto manje grešaka u proizvodnji proteina. Kako loši proteini utiču na pojavu bolesti vezanih za starenje organizma, ovaj glodar stari sporije nego njegovi srodnici i drugi sisari.
– Cilj istraživanja o starenju nije da se produži život sa 80 na 90 godina, nego da 60-godišnjaci mogu da se osećaju kao 50-godišnjaci. Baš kao što se pustinjska krtica oseća dobro dugo nakon što su njeni srodnici već na kraju života – piše Vox.