Može li Generacija Z*, ili kako god da nazivamo one koji danas imaju od 16 do 25 godina, spasiti svet, pita se Financial Times i iznosi pomalo iznenađujuća viđenja, naročito za generacije koje ove „klince“ baš i ne poznaju.
U Velikoj Britaniji beleži se da među njima raste procenat onih koji ne piju mnogo ili uopšte u odnosu na ostale generacije. Oni takođe manje i puše i uzimaju manje „rekreativnih“ droga.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Među njima opada i nasilje u mnogim razvijenim zemljama. Tek su na pragu „velikog“ života a već menjaju statistiku „hedonizma“.
A kako oni to objašnjavaju? Neki koji već rade svesni su da ne smeju da rizikuju otpuštanje. Drugima je ovo način „pobune“ protiv raspusnosti prethodnih generacija.
Zato komentator Brajan Grum njih vidi kao optimističan, ali moguć odgovor na probleme koje vidimo u sportu (doping i druge afere), finansijama, politici (skorašnji uspeh desnice u Parlamentu Evropske unije).
On ističe da će mnogi raditi do 70. godine života, i da će mnogi doživeti 100. rođendan. Ipak, svestan je da su oni samo skup individualaca, a ne nekakav „pokret“.
*Pod Generacijom Z obično se pre misli na one nešto mlađe, rođene posle 2000. godine, ali Penzin u svom prevodu zadržava naziv koji koristi autor za mlade rođene tokom 1990-ih godina, koju većina autora svrstava u „milenijumsku“ Generaciju Y.