Ukoliko želite da bolje zapamtite ono što učite, četiri sata nakon učenja – radite vežbe.
Otvaranjem Google oglasa na ovoj strani pomažete rad Penzina. Hvala vam unapred!
Fotografija Gabrijel d la Šapel
Vežbanje u određenom vremenskom razmaku može poboljšati pamćenje, zaključak je naučnika koji su svoj rad objavili u časopisu Current Biology.
Gijen Fernandez sa Univerziteta Radboud u Holandiji je sa svojim timom sproveo istraživanje sa 72 dobrovoljca koji su učili 90 veza između slika i lokacija tokom 40 minuta, a zatim su raspoređeni u jednu od tri grupe: jednu koja je radila fizičke vežbe odmah, drugu koja je radila vežbe četiri sata kasnije i treću koja nije radila vežbe.
Vežbanje se sastojalo od 35-minutnog treninga na sobnom biciklu, intenzitetom do 80 odsto maksimalnog pulsa.
Maksimalni puls je najveći broj otkucaja srca u minuti. Ova vrednost je individualna i menja se sa godinama. Najprecizniji način određivanja maksimalnog pulsa je pomoću testa opterećenja kod sportskog lekara, na traci ili na biciklu. Međutim, maksimalni puls može se okvirno izračunati kada se od broja 220 oduzme broj godina života.
Nakon dva dana, učesnici istraživanja su uradili test za procenu zapamćenog. Tokom testa urađeni su MRI (magnetna rezonanca) snimci mozga svakog učesnika.
Oni koji su se bavili fizičkom aktivnošću četiri sata nakon učenja zapamtili su više podataka u odnosu na one koji su vežbali odmah nakon učenja i onih koji nisu uopšte radili vežbe. MRI skenovi mozga takođe su pokazali da je vežbanje nakon četiri sata povezano sa tačnijim prikazima u hipokampusu, području mozga važnom za učenje i pamćenje.
Prethodna istraživanja na laboratorijskim životinjama pokazuju da kateholamini, uključujući dopamin i norepinefrin, mogu da poboljšaju pamćenje, navode naučnici. Jedan od načina stimulacije kateholamina jeste fizičko vežbanje.