Ekonomske prednosti plaćenog porodiljskog odsustva

Ekonomske prednosti plaćenog porodiljskog odsustva
Slika: Skultpura vajara Vigelanda u parku u Oslu

Činjenica da zaposlene majke odlaze na porodiljsko odsustvo u Srbiji decenijama jednostavno nije bila ni tema za raspravu, ali u 21. veku, „na mala vrata“, od nečeg „prirodnog“ ovo je postalo ozbiljan problem. I dok pravimo korake unazad, čak i „surovi“ Amerikanci počinju da uviđaju sve prednosti koje država i društvo mogu imati uz više poštovanja majčinstva…

Ukratko rečeno – plaćeno porodiljsko najviše godi majkama koje su u najtežem položaju. To su majke koje dolaze iz ugroženih društvenih i socijalnih grupa, majke sa nižim stepenima obrazovanja, samohrane majke, itd.

S obzirom da u Srbiji ovakav opis zadire duboko u našu „srednju klasu“, Penzin prenosi tekst iz Njujork Tajmsa koji podseća na prednosti plaćenog porodiljskog odsustva, koje Amerikanci tek otkrivaju, a mi izgleda da zaboravljamo…

Naime, Obama je u decembru 2014. godine odobrio šest nedelja plaćenog odsustva za federalne državne službenike koji postanu roditelji, u u govoru 20. januara 2015. godine rekao je da će se založiti za plaćeno odsustvo za sve roditelje i osobe koje se staraju o nemoćnim rođacima.

– Vreme je da prestanemo da tretiramo brigu o deci kao sporedno pitanje, ili „žensko“ pitanje, i da počnemo ovu temu da gledamo kao nacionalni ekonomski prioritet. Plaćeno odsustvo povećaće procenat zaposlenih žena, i pomoći porodicama iz srednje klase da steknu stabilne prihode – rekao je tada Obama.

Protivnici ovog predloga imaju argumente koje možemo čuti i u Srbiji: to će biti preskupo za poslodavce kojima nisu potrebna nova ograničenja vlade koja će im govoriti kako da vode svoj posao.

Međutim, već godinama je u toku eksperiment sa plaćenim odsustvom u realnim uslovima u tri američke države: Kalifornija (od 2004. godine), Nju Džerzi (od 2009) i Rod Ajlend (od 2014).

Ekonomisti su zaključili da sa plaćenim odsustvom ljudi uzimaju više slobodnih dana, naročito u siromašnim porodicama gde su ljudi pre uvođenja plaćenog odsustva ili ostajali na poslu ili davali otkaz.

Posledica je to da se sa plaćenim odsustvom više majki vrati na posao kasnije, a tada rade više i zarađuju veće plate. Ne postoje dokazi da plaćeno odsustvo unapređuje poslovanje, ali ne postoje dokazi ni da ga ugrožava na bilo koji način.

– Ovo je izuzetno dobrobitan program za radnike, a predviđanja lobija poslodavaca da će programi biti preveliko opterećenje zaista nisu tačna – kaže Ruth Milkman, sociolog sa City univerziteta u Njujorku.

Plaćenih šest nedelja koje predviđa Obamin plan i dalje je daleko od drugih industrijskih zemalja. U Velikoj Britaniji, na primer, slično kao i u Srbiji, porodiljsko plaćeno odsustvo traje 52 nedelje. Prema statistikama biroa rada, u SAD danas svega 11 odsto radnika ima plaćeno odsustvo ove vrste.

Kalifornijsko iskustvo pokazuje da je zakon o plaćenom odsustvu dvostruko povećao prosečno odsustvo – sa 20 dana na šest do sedam nedelja (izvor: The Effects of California’s Paid Family Leave Program on Mothers’ Leave-Taking and Subsequent Labor Market Outcomes, National Bureau of Economic Research – NBER).

Ovu pogodnost najviše su iskoristile samohrane majke, majke koje nisu bele puti (Afroamerikanke, Latinoamerikanke, Azijatkinje, itd), i majke sa osnovnim stepenom obrazovanja, tj. sve one majke koje su uglavnom radile u kompanijama gde pre zakona nisu imale plaćeno odsustvo.

Za majke sa srednjom školom odsustvo je povećano za osam odsto, i 12 odsto za Afroaerikanke. Plaćeno odsustvo za majke sa fakultetskim obrazovanjem povećalo se za statistički beznačajan broj.

Ipak, prema istraživanju iz oktobra 2014. godine, svega 36 odsto kalifornijskih glasača znalo je za ovaj program, i to najviše u onim društvenim grupama koje bi od ovog programa imale najviše koristi. I zbog čega bi celo društvo imalo koristi, jer…

Za majke koje su uzimale ovo odsustvo, šanse da rade sledeće godine bile su oko šest odsto veće nego kod onih majki koje nisu znale i nisu iskoristile ovu pogodnost, što nije zanemarljivo u SAD gde je zaposlenost žena u opadanju.

U Nju Džerziju, za majke koje su koristile plaćeno odsustvo verovatnoća da će pasti na program socijalne pomoći ili „narodnih kuhinja“ (u Americi se dodeljuju bonovi za hranu – food stamps) bila je 40 odsto manja nego za ostale.

Ali, one majke koje su se vratile na posao, radile su 15 do 20 odsto sati više u drugoj godini po rođenju deteta u odnosu na one koje nisu primile novac tokom porodiljskog odsustva. Sledstveno tome, njihova plata bila je veća za oko pet odsto.

Pomenute tri države koje imaju plaćeno odsustvo finansiraju ga iz poreskih prihoda namenjenih za osiguranje od privremenog gubitka radne sposobnosti.

Gledano iz ugla poslodavaca, stvari stoje ovako… Od 89 do 99 odsto poslodavaca kaže da ovo nije imalo efekat, ili je imalo pozitivan efekat na produktivnost, profitabilnost, obrt i radni moral (izvor: Leaves That Pay: Employer and Worker Experiences With Paid Family Leave in California, Center for Economic and Policy Research – CEPR).

Ukupno 87 odsto poslodavaca reklo je ovi programi nisu povećali njihove troškove, a devet odsto da su uštedeli novac zbog manjeg obrta ili beneficija.

Ipak, sociolozi upozoravaju da može doći do povratne reakcije ukoliko poslodavci, bez obzira što ne trpe direktnu štetu, počnu da penalizuju radnike i da im uskraćuju napredovanje ili povišice.

Ukratko, plaćeno odsustvo pokazuje dobrobiti ali ono samo nije dovoljno. Mora postojati šira svest i radna kultura. Ali, državna politika je prvi korak u tom pravcu, piše Kler Miler za Njujork Tajms.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *