Dnevni prosek Srbije – 232 dinara za hranu i piće po osobi

Dnevni prosek Srbije – 232 dinara za hranu i piće po osobi

Prosečan građanin Srbije dnevno na raspolaganju ima samo 232 dinara za hranu i piće. Naime, prosečno domaćinstvo u Srbiji broji tri člana, a na raspolaganju su na kraju trećeg kvartala 2016. godine imali ukupno 60.011 dinara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Kako čak 34,8 odsto tog novca odlazi na hranu i bezalkoholna pića, računica pokazuje da svi oni dnevno potroše ukupno 696 dinara na hranu i vodu i sokove. Odnosno, jedan čovek dnevno ima tek 232 dinara za hranu i piće.

– Mi najveći procenat prihoda izdvajamo za hranu, jedino su Bosna i Albanija po tom pitanju gori od nas u Evropi. To se ogleda i u realno niskoj potrošnji najznačajnijih proizvoda, kao što su meso, mleko, voće i povrće. Primera radi, prosečna potrošnja mleka po čoveku u svetu godišnje iznosi oko 100 litara, dok se kod nas popije tek oko 30 litara po čoveku godišnje, više nego tri puta manje. Isto je i sa potrošnjom mesa. Sve u svemu, životni standard je izuzetno nizak- napominje Stanković za „Alo“.

Član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Branislav Gulan kaže da nam se proizvodnja smanjuje jer manje kupujemo.

– Vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2016. iznosila je oko pet milijardi dolara, a prethodne godine oko 4,7 milijardi.

Iako smo imali rast od oko osam odsto, to je jako malo. Primera radi, pre 20 godina naša poljoprivredna proizvodnja je iznosila oko 6,6 milijardi dolara. Naravno, poenta je da manje proizvodimo jer manje i trošimo pošto manje zarađujemo. Nije ni čudno tako što smo među osam najsiromašnijih zemalja“, ističe Gulan i dodaje:

Mi smo 1990. trošili oko 65 kilograma mesa godišnje po stanovniku, a sada je to oko 35 kilograma. Isto je i sa skoro svim ostalim proizvodima, pa nam je opala čak i potrošnja hleba, i za deset godina sa 101 kilograma godišnje po čoveku na 83 kilograma. Jednostavno, manje zarađujemo i manje trošimo. Mi smo pothranjena nacija- zaključuje Gulan.

Da bi povećana poljoprivredna proizvodnja u 2016. trebalo da znači i manji rast cena ili stagnaciju, pa i pad, smatra ekonomista Mlađen Kovačević.

– To bi trebalo da se odrazi povoljno na količinu namirnica koje domaćinstvo može da kupi- napominje Kovačević.

1 komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *