Draganova nagrada Draganova nagrada 2017.

Dara (Vrnjačka Banja): Nevestina ogrlica

Priča sa III konkursa za najbolji putopis starijih osoba „Draganova nagrada“, kategorija „Najbolja ženska putopisna priča“.

Posle dužeg dopisivanja, Lazar je Kati poslao troškove za put do Argentine, gde je živeo. Katini roditelji su bili protiv toga puta, jer se tada trgovalo belim robljem, pa su strahovali da će je namamiti i prodati.

Kata je ipak rešila da ide. Do Rijeke, gde se ukrcala na brod, ispratio ju je samo kum, koji je i bio posrednik među njima. Živela je u malom mestu pored Bjelovara, pa dosad ni voz nije videla.

Putovalo se puna dva meseca. Kako na brodu nije nikog poznavala, najčešće se povlačila u svoju kabinu, samovala, plakala, a bilo je i kajanja što je pošla. Bila je vrlo lepa devojka, pa je bilo dosta nasrtljivih udvarača, pa ju je i to teralo u samoću. Putnici su se zabavljali raznim društvenim igrama, ali se ona nije mogla nigde uključiti, jer nije znala nijedan strani jezik, a ni igre. Uz to je bila vrlo stidljiva.

Prva pauza je bila u Marseju, pa je i Kata izašla da malo prošeta. Odmah joj je prišla neka prodavačica ogrlica od sitnih morskih puževa i ponudila joj ih. Ogrlica je dobro pristajala uz njenu crvenu haljinu.

Vapor je, kako su stranci zvali brod, nastavio put. Kati je bilo jako dosadno. Neprestano je razmišljala o roditeljskom odvraćanju od puta. Šta ako stvarno bude prodata? Mnogo je razmišljala i o čoveku koga ne zna, pukom bogatašu, starijem od nje 19 godina, koji je čeka. Bledo je gledala prostranu morsku pučinu. Kajanje ju je sve više mučilo, pa je počela drhtati. Sama u dalekom belom svetu. Jako je patila.

Upoznala je jednu stariju ženu koja je znala srpski, pa se uz nju povremeno smirivala, a kad se razdvoje, ponovo bi utonula u brige.

Laplata, Laplata, povikaše putnici koji su prepoznali argentinsku luku. Tek sad se strašno uznemirila. Drhtala je kao prut. Nije joj se silazilo sa broda. Ali, svi su izašli, pa je i ona morala.

Samo što je krenula, čula je sa zvučnika na srpskom jeziku: “Kata Mihailović neka krene desnom stranom ka tri crne limuzine gde je njeni čekaju. Raspoznavanje po dogovoru”. Dogovor je da ona nosi u ruci njegovu, a on u svojoj njenu sliku.

Nesigurnim korakom krenula je u tom pravcu, drhteći kao prut. Odmah je spazila elegantnog gospodina u crnom odelu sa njenom slikom u jednoj, i prelepim buketom cveća u drugoj ruci. Stala je. Izgubila je dah i korak. Prišao joj je sa recima: “Skidaj te puževe”. Zbunjena, nije mogla da s pokrene. On je privukao njenu glavu, skinuo ogrlicu i bacio, i poljubio je u kosu. Još više se uznemirila i tresla, jer je to bio prvi muški poljubac. Žalosno je pogledala ogrlicu, a mislila je da se baš lepo doterala.

Krenuli su prema limuzinama, gde je stajalo sedam-osam elegantnih muškaraca, sasvim drugog staleža od nje. Kako nije među njima bila nijedna žena, ponovo je pala u očaj.

“Ovi će me prodati”, mislila je.

Limuzinama su došli do jednog hotela, gde su Katu prvo dve žene okupale, pa sredili kozmetičari i frizeri. Najzad su je uveli u jednu sobu, nasred koje je “dubila” venčanica, kao da je u njoj neko imao. Kad su je obukli, nastavili su put do crkve, gde je čekala Lazareva rodbina. Kad je ceremonija venčanja završena, Lazar je Katu okitio zlatnim prstenjem, ogrlicom i narukvicom. Mirnija, ali još izgubljena. Kata je tek sad shvatila zašto je morala baciti njenu ogrlicu od puževa. Svi zajedno iz Crkve su otišli Lazarevoj kući, gde se svadbovalo tri dana.

Prve večeri, mladenci su otišli u jednu raskošnu sobu koja je bila obasjana varnicama iz kamina, koje su prštale na sve strane. Prišao joj je i ljubeći otkopčao je dugmad na ramenima njene haljine, koja je skliznula sa njenog tela. Zatim je skinuo i ostatak garderobe. Vidno postiđena, plačući, jednom rukom je pokrila grudi, a drugom donji deo. Lazar ju je podigao i spustio na krevet, i takvom silinom “uzeo” da je ona uplašeno jecala.

Obasuta velikom pažnjom Lazarevom, a i rodbine, najzad se smirila i odahnula.

Dara Musolinović, Vrnjačka Banja


About the author

Penzin

Penzin je portal posvećen pitanjima starenja i poznih godina, kao i posledica koje će ovaj trend imati na pojedinca i društvo. Penzin edukuje, informiše i podseća na važne probleme i moguća rešenja za one koji se pripremaju ili su već u poznijim godinama, za one koji žele na vreme da razmotre sve mogućnosti, za one koji se staraju o ostarelim roditeljima, bakama i dekama. Za sve nas...

Tefter

Tefter

Draganova nagrada

Draganova nagrada - nagradni konkurs za najbolje putopisne priče i pesme starijih

Isplata penzija